Današnju pesmu većina ljubitelja, kritičara i inih stručnjaka prihvata kao pravi prototip zvuka grupe Steely Dan iz kasne faze prvog, zlatnog kontinuiteta rada grupe (1972-1980). Na stranu što je matični album pesme “Peg” upravo onaj koji je najuspešniji u opusu grupe, a čestitoj većini zagriženih ljubitelja i omiljeni – to je Aja (1977).
No, postoje i neke činjenice o ovoj pesmi koje su štogod prikrivene i ne možete ih uočiti ako niste skloni čeprkanju po opskurnim podacima. Zato imate mene, koji ne samo što sam ovisnik o toj delatnosti, nego i zagriženi ljubitelj Steely Dan… Ali, to ste već znali, pa još u prethodnom pasusu slegli ramenima i pomislili “evo ga opet”.
Možete da se trudite do kraja sveta, ali iz opskurnog teksta pesme (još jedna konstanta o Steely Dan!) nikad nećete utvrditi verovatnu činjenicu da je ona posvećena nesrećnoj glumici iz prvog poglavlja ranog Holivuda. Glumica Peg Entwistle je postala poznata na bizaran način, tek kada je izvršila samoubistvo skokom sa slova H čuvenog natpisa HOLLYWOOD na brdu iznad najveće fabrike snova. Bio je septembar 1932, ekonomska kriza je bila u punom jeku, a život većine se svodio na golo preživljavanje. No, verovatni uzrok samoubistva je frustracija u karijeri: Peg je imala samo 24 godine, snimila je samo jedan film koji je odložen na policu “do daljeg” i nikako nije uspela da uđe u red traženih filmskih glumica nakon što je napustila relativno solidnu glumačku karijeru na Brodveju koju je ostvarila kad je emigrirala iz Velike Britanije.
Druga priča je zanimljivija, a nju nećete naći u dokumentarcu serijala o legendarnim albumima koji je posvećen produkciji albuma Aja (pogledajte odlomak ovde). Elem, dobro je poznata činjenica koliki perfekcionizam je tandem Becker-Fagen upražnjavao u studiju, jednom kad su konačno digli ruke od živih nastupa. Baš u tom pomenutom odlomku dokumentarca, jedan od muzičara priča kako je učestvovao u snimanju jedne pesme, da bi samo nekoliko dana kasnije zaticao u studiju Beckera i Fagena sa kompletno drugim bendom kako rade neku drugu numeru. Steely Dan se dičio činjenicom da može da angažuje koga god poželi, a američka scena tog vremena nije oskudevala u velemajstorima. Kada kanališete takve muzičare dobrom idejom i artikulisanim zahtevom, sve je moguće.
Upravo tu je nastao problem: Becker i Fagen su zaglavili dok su producirali “Peg“, jer nisu imali rešenje za solo deonicu. Manje-više brzo su došli do razumevanja da je gitara optimalni instrument za posao, ali nisu znali kako da izvedu. I tada su odlučili da među muzičarima iz svog kruga, a to su sve odreda bile ajkule svog zanata, upriliče ni manje ni više nego pravu audiciju. Zvanično objašnjenje nikad nije dato, ali ga niko nije ni tražio: prosto, svi su znali da Steely Dan radi tako, tražeći uvek najbolje rešenje. Nikome od muzičara nisu rekli da nemaju rešenje i da čekaju da iz zahteva da se slobodno upuste u improvizaciju solo-komada izađe nešto što bi se uklopilo u perspektivu. Navodno, na audiciji je učestvovalo šest ili sedam vrhunskih gitarista; uspeo sam da lociram imena samo trojice: Robben Ford, Larry Carlton (inače, tada čest saradnik grupe) i Jay Graydon. Upravo je Graydonov pristup izabran kao onaj pravi, ali to ga nije spasilo od mukotrpne šestočasovne seanse koja je na kraju urodila sa 40 sekundi besprekornih gitarskih fraza…