Zaista nije lako pisati o nekome čiju je život teško rekonstruisati jer detalji su u najmanju ruku malo poznati i teško proverivi, tako da su se sva moja pretraživanja po netu pretvorila u sakupljanje mrvica i vrćenje u začaranom krugu. I da nije u pitanju zaista veliki autor koji je napisao oko 500 pesama za svoga života, snimio četiri jaka albuma i imao sve preduslove da napravi veliku karijeru, davno bih odustao.
Pa kad nije on, neću ni ja.
Ron Davies, još od druge polovine šezdesetih, nije bio nepoznato ime u muzičkim krugovima. Sin profesionalnih country pevača, odrastao je uz muziku, a već sa 17 godina je započeo svoju songwritesku karijeru – za malo poznatu grupu The Wailers napisao je ceo album. Negde sam pročitao da je krajem šezdesetih postao štićenik Tima Hardina (što je samo po sebi dobro), a prave stvari su počele da se dešavaju 1970. godine – snimio je svoj prvi album Silent Song Through the Land.
Na snimanju se okupila opaka ekipa muzičara (Larry Knechtel, Leon Russell, Jim Keltner…), a uvodna numera koju danas slušamo bukvalno razbija i melje sve pred sobom. Takva swamp-blues-rock-gospel vožnja se retko sreće (među pratećim vokalima su i nama dobro poznate Merry Clayton i Venetta Fields), pa su gotovo u isto vreme cover ove pesme izbacili u to vreme mnogo poznatiji Three Dog Night.
No, “It Ain’t Easy” nije ostala zapažena samo u lokalu – u Engleskoj će je snimiti legendarni Long John Baldry (čovek koji je odgajio Roda Stewarta i Eltona Johna), a prava stvar će se desiti 1972. kada će se naći poslednja na A strani albuma koji svi dobro poznajemo, The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars. 
Daviesove pesme su snimala i izvodila mnoga poznata imena: Joe Cocker, Helen Reddy, Dave Edmunds, Maria Muldaur, Merry Clayton, John Kay (Steppenwolf), Shelby Lynne, a na tribute albumu Unsung Hero: A Tribute to the Music of Ron Davies poštu su mu odali još neki velikani koje često pominjemo.
Da ne bude zabune, većina Daviesovih pesama koje ćete pronaći na Cevki je mirna i introspektivna, u akustičarskom fazonu, ali mi se čini da su prave stvari koje je radio bile one malo žešće, sa bogatim aranžmanima, u kojima je njegov čudan glas dolazio do pravog izražaja.
Šta god da vam se svidi iz Daviesovog opusa, nećete pogrešiti. Bio je dragulj kakav se retko pronalazi i ne sme da bude zaboravljen.