Ako nas redovno čitate, sigurno ste primetili da povremeno pišem o country muzičarima koje slušam. Uglavnom su to predstavnici starije generacije, prekaljeni muzičari koji pričaju svoje zavodljive priče kojima je teško odoleti. Oni, dakako, ne pripadaju onoj grupi izvođača koje slušaju američki šoferi, već traže pažnju i uživljavanje u ono o čemu govore. U countryju su odavno prisutni i svi živi varijeteti ostalih muzičkih žanrova, tako da svako može da pronađe nešto po svom ukusu, a standardi su postavljeni vrlo visoko.
Ovde nema mesta za amatere.
Zbog ogromne količine novih naslova, svakim danom mi je sve teže da se izborim sa svim onim što me interesuje. Bilo je neminovno da napravim kakvu-takvu selekciju i lišim se stvari koje mi nisu u fokusu. U poslednjih desetak godina nisam se pretrgao slušajući nove country izvođače, mada sam primetio da se stvari drastično menjaju. Oni su sve bliže rok publici i sve dalje od arhetipa ove muzike koji kod neupućenih izazivaju animozitet.
Kacey Musgraves je tridesetogodišnje devojče iz Texasa o kome su ozbiljni muzički časopisi napisali hvalospeve, pa sam se upustio u preslušavanje njenog novog albuma. I našao se zatečen. Na njemu nema tradicionalnog country zvuka, violina, bendža, pedal steel gitara… Svega onoga po čemu je ovaj žanr prepoznatljiv. Ona peva čisti pop koji je melodičan, zavodljiv i savršeno odsviran. Ako ste već pustili današnju numeru, jasno vam je o čemu govorim.
“High Horse” je neka vrsta modernog disko-ritma koja vas lako vraća u lude sedamdesete.
Veza sa countryjem je samo simbolična, barem kroz tekst u kome se pominje najpoznatiji filmski kauboj.
Oh, I bet you think you’re John Wayne
Showing up and shooting down everybody
You’re classic in the wrong way
And we all know the end of the story
Nisam siguran kuda se Kacey uputila, ali je očigledno da je već stekla veliku popularnost. Koliko znam, albumi joj se prodaju u ogromnim tiražima i osvojila je nekoliko velikih nagrada. A to je za nju najbitnije, ma šta ja mislio o njenoj muzici.