Zasad je dobro

Džoni voli da čeprka stvari da bi više saznao. On je jedan od onih kojima đavo ne da mira, na onaj pozitivni način koji obeležava kreativne ljude. Imao je 11 kad je uz očevu pomoć sklopio računar “Galaksija”, a taj dečački entuzijazam ga ne napušta ni danas, kad ga nešto zainteresuje. Volim da imam takve ljude blizu sebe, tim pre što su veoma retki. Stotinu puta sam od njega saznao nešto korisno samo zahvaljujući tome što je on znao da je to predmet mog interesovanja, pa mi prosleđivao koristan link, komentar ili ideju.

Njegovo najnovije otkriće je počelo kaskadno da se širi. Dešava se ono što se pre dvanaestak godina desilo kad sam ja otkrio nešto slično: širi se krug zainteresovanih…

Elem, reč je o prvom strimu muzike posle voljenog Radio Paradise čiji link sam odlučio da zapamtim kao bookmark…

– * –

Uzgredna opaska.

Zoća Peacock me ponekad s pravom grdi što se veliko raspišem nad kratkom pesmom. Njegov sjajni recept glasi da tekst treba da bude dug onoliko koliko traje pesma, jer nije red da u muzičkoj rubrici muzika iscuri pre teksta. Ovog puta imam rešenje nad relativno dugim tekstom i tek dvominutnom numerom koje ne želim da se odreknem: kliknite ovde kad se pesma završi, a onda tamo kliknite na dugme za pokretanje muzike.

– * –

Posle kraćeg surfa utvrđujem da je JB Radio2 je smešten negde u Grčkoj. Da li je tako ili nije, vrag će znati. Džoni je ranije došao do informacije da se zapravo nalaze u Kanadi, a fakat je da strim iz prethodnog pasusa ima reč “toronto” u sebi. A posle još deset sekundi guglovanja, nalećem i na podatak da im je lokacija u Montrealu… Informacije o emitovanju vide u časovnoj zoni istočne Evrope, gde upada i Grčka. No, svi raspoloživi podaci su krpice, nigde ne vidim nikakav pravi članak o organizatorima. Mada, kad malo bolje razmislite, kao da je to važno: muzika koju puštaju potiče 95% iz Engleske i SAD, ono 5% je iz ostatka Evrope, Kanade i Australije, a globalni doseg Interneta čini virtuelni nastup opštih medija lokacijski irelevantnim.

Veb-sajt tog strima je škrbav informacijama i sastoji se od samo četiri stranice. Na naslovnoj stranici se vidi šta trenutno svira, sa veb linkom za direktno slušanje, te dva kratka pasusa teksta u dizajnu primerenom pre dvadeset godina. Na drugoj stranici se nalaze linkovi ka strimovima za slušanje iz izabranog plejera (dežurni plejer Suštine pasijansa, već godinama, jeste foobar2000). Na trećoj stranici je ilustrovana istorija liste slušanja poslednja dva sata, a na četvrtoj je mailform za kontakt sa redakcijom koji izgleda kao da su ga napravila deca iz petog razreda osnovne škole na času tehničkog obrazovanja…

Najvažnija stvar je, naravno, sadržaj, a tu već ima pozitivnih iznenađenja.

Moj standardni test za ocenjivanje nekog muzičkog radio-strima (mada, priznajem, to pokušavam sam ona direktnu preporuku prijatelja) jeste odgovor na pitanje “da li sam u poslednjih sat vremena poželeo da isključim strim zbog onog što slušam”. Pritom, strim ima pravo na jednu “omašku” na sat – najzad, gde to piše da svi moramo da volimo isto? – pa jedan lični minus moram da ignorišem makar zarad imitacije objektivnosti. Ali, ako sam za dva sata dvaput preko kviska imao želju da preskočim nešto, onda je to viđeno za zaboravljanje.

Prve večeri, one kad mi je Džoni uputio link, strim sam slušao neprekidno možda oko tri sata. A na tom mom lenjiraškom testu, nisam uhvatio nijednu numeru koju bih radije preskočio, a kamoli da je plejlista pala na testu poželjnosti. Sadržaj radija je eklektičan, baš kao i RP, ali malo uže fokusiran: radije se slušaju ziceri nego eksperimenti, a šara se samo vremenski, od nastanka rock’n’rolla do danas, i vrlo obazrivo tematski, možda prvi izvodi od osnovnih žanrova. Izbor je, dakle, u zoni middle of the road, pa možete čuti svašta od prve lige rock muzike – od Zeppelina do Beatlesa, od Eaglesa do Stevea Winwooda, od Warrena Zevona do Moody Blues, od The Animals do Steely Dan, od Grateful Dead do Bonnie Raitt… Evo, zavirite na belešku od prve večeri: kliknite da dobijete veću sliku.

Numere se puštaju u celosti, bez prekida ili zamrljavanja džinglovima, baš kao i RP, ali ovde uopšte nema priče: samo muzika, bez rezerve. Nisam baš sasvim načisto kako se to pokriva. Tantijeme za emitovanje nisu baš male, RP ima problema zbog toga, ali na RP je objavljen program donacija, prodaju neke majice, kape, šolje i druge andrmolje sa logotipom RP kao dodatni izvor prihoda, a pride imaju i affiliate program – kad ti se dopada ono što čuješ, pa poželiš da imaš album, klikneš na link, odeš na Amazon i tamo pazariš baš taj CD ili MP3; nosilac linka dobija neki procenat za agitaciju. Radio Paradise to ima jako dobro organizovano, a JB Radio2 nema čak ni to… Možda je to čak i piratski radio, jer taj flagrantni izostanak informacija o organizatoru programa me navodi na tu pomisao, ali to već nije moj problem.

Sve u svemu, osveženje. Nekolicina najbližih kojima sam preneo informaciju već su se primili i slušaju JB Radio2 više nego ja…

No, reći ću vam ovako: Radio Paradise sam otkrio krajem proleća 2007, u prvoj nedelji kućne ADSL veze. JB Radio je doslovno prvi bookmark nekog radio strima koji sam sačuvao pored RP. Prvi za jedanaest i po godina.

– * –

I kakve veze Tom Petty ima sa ovim radiom ili radio sa njim? Da ne bih izmišljao značenja, jer nisam ja Udarač Po Nadlaktici pa da svakoj gluposti o koju se spotaknem dajem značenje koje ona nema, preostaje mi samo da kažem kako je zaista bilo.

U času kad sam krenuo da pišem ovaj prilog, na JB Radio2 je upravo zasvirala numera sa odličnog albuma koji godinama nisam čuo, ajooooj, ne mogu ni otprilike da kažem koliko davno beše. Tom Petty mi je oduvek bio drag srcu i muzičkom ukusu, ali iz potpuno nejasnog razloga, slušao sam ga manje nego što zaslužuje; nema ga dovoljno ni na stranicama Suštine pasijansa, pa eto prilike da se malo odužimo istinskom heroju rock’n’rolla. A naslov numere, “Alright for Now“, besprekorno se uklopio u ovaj kontekst bez potrebe za premišljanjem.

Kad tako krene sve da se slaže, bez pritiska, bez ikakve komplikacije, taj spontani osećaj dovoljnosti ume veoma da prija. A to je znak da bi možda trebalo i sami da pokušate i ja vam odavde upućujem preporuku da date priliku strimu JB Radio2. Evo, kliknite ovde za početak, pa pustite da svira. Rekoh šta je sviralo na početku; na kraju, evo, zasvirala mi je pesma “Crystal Frontier“, sigurno jedna od pet-šest meni najdražih numera grupe Calexico, koju ste poodavno slušali i na ovim stranicama.

Ako vam se bude dopalo, zahvalnost ovog puta ne upućujte meni, kao kad sam vam onomad rekao za Radio Paradise, već Džoniju. Polje za komentar vam je na raspolaganju.

Agh, da, umalo da zaboravim: pripazite na čeloklep. Ne znate šta je to? To je ono kad čujete nešto što niste čuli odavno, pa se klepite po čelu i kažete “jebote, otkad ovo nisam čuo!”… Posle trećeg-četvrtog udarca ume već da zaboli. Verujte mi na reč…