Žureći da stigne na odredište sledeće svirke i odmori se malo, Buddy Holly je te februarske večeri naručio avion četvorosed, da ga preveze iz jedne pripizdine u Ajovi na sledeće odredište logistički prilično jadno organizovane turneje po smrznutim državama američkog srednjeg zapada.
Taj let se nikad nije završio.
Umesto izbegavanja celonoćnog drndanja u hladnom i neudobnom autobusu, Holly je imao ideju da iskoristi hotelski servis za pranje veša i da iz hotela pozove svoju suprugu, sa kojom je bio u braku tek šest meseci i koja je tek par nedelja pre turneje shvatila da je trudna.
Pošto je bilo još mesta u avionu, Holly je ponudio mesta kolegama iz svog benda na turneji Winter Dance Party. Trebalo je da sa njim lete dvojice iz pratećeg benda: basista Waylon Jennings i gitarista Tommy Allsup. Međutim, neposredno pre poletanja, Allsup je prihvatio provokaciju Ritchieja Valensa da bace paru za mesto u avionu. Valens je dobio mesto; neposredno pre ukrcavanja u avion, rekao je “ovo mi je prvi put u životu da sam nešto osvojio”. U međuvremenu, Jennings je odlučio da ustupi mesto bolesnom prijatelju: J.P. Richardson (poznat kao The Big Bopper) žalio se na grip, pa je njemu noć u krevetu umesto u hladnom autobusu bila mnogo potrebnija.
Pilotsku palicu je preuzeo mlađani, ali navodno veoma iskusni pilot Roger Peterson. Avion je poleteo 3. februara, nešto pre jedan po ponoći, po laganoj susnežici koja je slutila da će se razviti u mećavu. Tokom vizuelne kontrole leta sa kontrolnog tornja, posle oko pet minuta je primećeno da avion gubi visinu, a potom je nestao sa vidika. Posletoga, kontrola leta nije mogla da uspostavi komunikaciju sa pilotom. Ujutru je drugi avion poslat istom rutom; nije im trebalo mnogo: olupina je pronađena na nekoj njivi.
Utvrđeno je da niko nije preživeo.
Šezdeset godina traju spekulacije. Zašto je avio pao, zašto su dva od tri putnika zamenjena, zašto ovo i zašto ono. No, to su teme za češanje jezika zaludnim ljudima. Jedino pravo pitanje, ono oko kojeg vredi da se diskutuje bez obzira na to što odgovor nikad nećemo dosegnuti: šta bi bilo da je Buddy Holly ostao na sceni bar još neko vreme? Njegov uticaj, za to malo vremena što je proveo na sceni, nesagledivno je velik. Možda je on učinio dovoljno – ali činjenica je i to da je imao neizmerno veliku sposobnost pisanja odličnih pesama koje se lako slušaju i rado pamte. Mogao da utiče na rastuće popularnu rock and roll muziku i da je odvede ko zna u kom pravcu.
Posle jednog novinskog naslova, 3. februar 1959. je ostao upamćen u popularnoj kulturi pod imenom “the day the music died“. Stih koji tako glasi, u pesmi “American Pie” u kojoj je Don McLean opevao tragični dan, došao je tek dvanaest godina kasnije.
Cevka je puna dokumentaraca o životu, karijeri i tragičnoj smrti Buddyja Hollyja. Predlažem vam da ovo popodne provedete gledajući bar neki od njih. Očuvanje sećanja na velikog muzičara, bar na današnji dan, predstavlja čin poštovanja prema muzici koja, srećom, ipak nije umrla tog tragičnog dana.