Једна од пре: залазак роде

има људи који знају места где се роде окупљају за сеобу

Већ сам качио слике рода. Фасцинантна птица, кад прелети ниско изнад глава скоро да се осети ветар који прави, а сенка је поприлична. Штета што не прилазе ближе од десетак метара, ретко носим дугу цев.

Овог пута се сама наместила на моје уобичајено место. Залазак сунца за облаке је дошао као кец на једанаест.

Па још сенка облака на измаглици, иди…

Пре осам година су роде дошле доста касно, а каснио је и први унук који је тада требало да се роди. И испало је да су се појавили отприлике у исти дан. А ко онда доноси децу која се рађају у остала доба године?

Иначе, оно што су нас учили да роде у јесен одлазе на југ, то мачку о реп. Одлазе средином августа, чим младунци науче да лете како ваља. А тај њихов пилотски течај траје од средине јула, и често изазива нестанке струје у селу. Јер лете дуж сокака, и испочетка доста ниско – од оџака до оџака, од крова до крова. И онда запну ногама за жице или их макар заљуљају својим ветром, а жице нове, из педесетих или шездесетих, голе и не фали им много до кратког споја.

Наводно има људи који знају места где се роде окупљају за сеобу на југ. Скупи их се по педесет или стотину на некој њиви или пашњаку, и ту стоје целу ноћ па ујутро одлете. То да ми је снимити…

Него, то “уобичајено место”. Село ко село, расељава се и свака улица изгледа шарено – две куће сређене, трећа се распада. Негде су старци остали сами па не постижу, негде су отишли код деце у град, негде већ одавно нема никог а наследници никако да се договоре или можда никако да нађу купца. Ова кућа је од тих што се распадају, и отприлике једном месечно станем да снимим како сад изгледа. На ћошку је, па се задњи спољни зид види из бочне улице, одакле сам ово снимио. Тај се зид био опасно потклобучио, имао је праву лалинску стомачину, и на крају се провалио напоље. Онда је то почело да се круни, да отпада таваница, да се угиње кров. Већ се види цела средња соба и по пола од предње и задње, а и кров се расцепио скоро до врха. Прошле године, кад сам ово снимио, већ је фалила цела шупа са задње стране, и забат – види се да се кров провиди на неколико места и да фали ћошак.

Пре месец и нешто, кад сам обишао тај крај, кућа је још стајала. Ако не буде веће кишурине, можда ће издржати до зиме.