Chris Judge Smith je jedan od onih ekscentričnih muzičara čije je delovanje nemoguće prepričati. Oni sa dužim pamćenjem setiće se da su on i Peter Hammil daleke 1967. godine osnovali Van der Graaf Generator, čudnu i uticajnu grupu koja zauzima važno mesto u svim muzičkim enciklopedijama. U njoj je Smith svirao bubnjeve i pevao, a dolaskom profesionalnog bubnjara, njegova uloga je postala beznačajna (svodila se na pevanje pratećih vokala) jer je Hammil preuzeo stvari u svoje ruke.
Rastali su se prijateljski.
Njegova nova jazz-rock grupa Heebalob nije ostavila nikakvog traga na sceni, sem što je muzičkom svetu otkrila saksofonistu Davida Jacksona koji će, gle čuda, nedugo potom završiti u stalnoj postavi Van der Graaf Generatora. Da, to je onaj ludak koji zna da duva u dva saksofona odjednom, pri tom propuštajući njihov zvuk kroz wah-wah, sintisajzere i ko zna šta još…
Uvidevši da mu slabo ide sa grupama, Smith se prepustio pisanju pesama, s tim da su njegova interesovanja bila mnogo šira od standardnog songwritinga. Tokom proteklih decenija bio je umešan u pisanje više opera i mjuzikala. Za operu The Fall of the House of Usher napisao je libreto, a Hammill muziku, a na njoj su godinama radili. Koautor je mjuzikla Mata Hari koji je postavljen na scenu 1982. zajedno sa Lenom Lovich i Lesom Chappellom.
Lovičeva će na svoj album Flex (1980) uvrstiti dve Smithove pesme i postati nezaobilazna kao pevačica u njegovim projektima… Eto je i u današnjoj pesmi. 
Kako je očigledno da Smithovo delovanje ima malo veze sa komercijalnom muzikom, jasno je da su tiraži njegovih solističkih albuma mali i da je do njih vrlo teško doći. Slušao sam samo jedan, Zoot Suit (2013), a “Wierd Beard” je uvodna pesma. U suštini je ljubavna no, sa druge strane je cinični i duhovit komentar na račun intelektualizma i bitnika, pa je vredi celu citirati:
Do you dig the beat?
Well it’s reet complete
Does it go, man, go?
Solid, DaddioWeird Beard
My baby love Juliette Grecco
Weird Beard
My baby love Jean Paul Sartre
Weird Beard
My baby love Modern Jazz, now
Weird Beard!
My baby love Abstract ArtBeatnik, Beatnik, dirty scruffy Beatnik!
They shout as we go by.
Beatnik, Beatnik, dirty scruffy Beatnik!
To my Beatnik love and I
When the others say No, No, No,
My baby says ‘Go, man, go!’Weird Beard
My baby wear big dark glasses
Weird Beard
A duffle coat and a black beret
Weird Beard
My baby have a cigarette holder.
Weird Beard.
We sit around and talk all dayBeatnik, Beatnik, dirty scruffy Beatnik!
They shout as we go by.
Beatnik, Beatnik, dirty scruffy Beatnik!
To my Beatnik love and I
When the others say Now, Now, Now,
My baby says ‘Yeah, like wow!’Weird Beard
My baby so intellectual
Weird Beard
But I love her anyhow.
We walk the Left Bank holding hands
The Seine reflects the sky above
She says it’s existential,
I say it’s love.
I say it’s loveWhen the others say No, No, No,
My baby says ‘Go, man, go!’Weird Beard
My baby love leatherwork sandals
Weird Beard
My baby love Abstract Art
Weird Beard
My baby love Juliette Greco
Weird Beard
My baby love Jean Paul Sartre
Ostatak albuma je u new wave/ska/reggae muzičkom fazonu iz osamdesetih koji meni prija, pa možete slobodno da se upustite u dalje istraživanje. Ako imate vremena obavezno se prošetajte po Smithovom oficijelnom sajtu, pročitajte kako on shvata proces pisanja i saznajte druge interesantne stvari vezane za njegov višedecenijski rad.
Autori poput njega su retki, dragoceni i najčešće nepoznati široj publici. Rekao sam vam za njega na vreme. 