Pod senkom genija

Vreme ne čeka ni na koga. Neko je toga bio bolno svestan, pa je ostavljao duboke tragove, da makar oni traju. A neko pak ne mari za dostojanstvo; kazna za takvog je da tragovi za njim ne ostaju i niko ga neće pamtiti kad se najzad skloni sa scene.

Ubiše se ona dvojica da pokažu svetu kako su brižni da očuvaju nasleđe grupe koju su osnovali. Zaboraviše pritom da se sve promenilo kad je u tu vikend-grupu došao novi pevač, čovek sa vizijom koju ovi do dana današnjeg nisu sagledali, a kamoli dostigli.

U međuvremenu, na Cevki je doslovno pre nekoliko sati objavljena jedna pesma koju izvodi Freddie Mercury, snimljena 1986. godine. Reč je o ogoljenoj verziji pesme koju je Freddie otpevao na konceptualnom albumu Time (1986) Davea Clarka, koji je i autor pesme:

Klavir i glas. Ništa više. Kraj muzike. Šta bi ovde moglo više da se ispriča? Ponekad reči nedostaju, a ponekad su čak višak. Koje god da je od to dvoje, ja o ovoj interpretaciji više ne bi trebalo da govorim.

Ali zato moram o onoj bljutavoj situaciji…

Na nekom od muzičkih portala koji ne zaslužuju pažljivije čitanje od dijagonalnog, pre koji dan čitam izjavu Briana Maya kako Adam Lambert može da ponudi grupi Queen više nego što je Freddie Mercury to ikada činio. Ajde-de, posle se izvlačio kako je mislio samo na kapacitet saradnje; još će ispasti kako je Freddie onomad bio Brianov pulen kao što je danas taj dečko slatkoga glasa i prazne glave.

No, svejedno: od prvog časa kada je na scenu stupio projekat koji se zove Queen nakon Freddijevog odlaska, bilo je jasno da dvojica od trojice članova nekadašnje grupe nemaju problem sa debljinom obraza. May i Taylor nastavljaju svoje lešinarsko delovanje koje traje sad već deset godina duže nego što je trajala grupa. I rade li, rade, a niko ne ume da kaže čemu pametnom služi taj projekat osim uzimanju para u perspektivi prodaje nostalgije. Dokaz tome je činjenica da za njima nije ostalo ama baš ništa vredno pomena. Prava odlika lešinara: nije njihovo da ostavljaju tragove, nego da ih potiru.

John Deacon je jedini rekao “ne” toj ideji i sačuvao dostojanstvo tihog člana, kakav je i inače bio.

Obratite pažnju na današnju numeru. Nju ćete od danas čuti sa raznih strana i sigurno je upamtiti, kao što ste verovatno upamtili i matičnu verziju te pesme nakon što ste je čuli samo jednom pre možda trideset godina. Sad premotajte šta ste upamtili od delovanja onoga što se poslednjih 28 godina zove grupa Queen.

O tome vam govorim.