U više navrata sam pisao kako neke pesme pređu trnovit put do publike. Razlozi su uvek različiti: nekada je to nezainteresovanost diskografske kuće, nekada splet nepredvidivih životnih okolnosti, a najčešće nedostatak sreće. Znam puno priča čiji su se akteri samo našli u pravo vreme na pravom mestu i sa pravim ljudima – i život i karijera su im poprimili sasvim drugačiji tok.
Puštajte ovo, pa da nastavim.
U drugoj polovini šezdesetih, negde u Australiji, radila je grupa Python Lee Jackson. Sudeći po ranim singlovima, bili su inspirisani soulom i popom, na tragu onoga što su u Britaniji svirali Georgie Fame ili Manfred Mann. Nisu postigli nikakav veći uspeh i razočarani članovi su se odlučili da sreću potraže u Ujedinjenom Kraljevstvu. Kako nisu imali para da plate put, smislili su originalan način da se prevezu – postali su “brodska grupa” koja je zabavljala goste.
Po dolasku u London nisu mnogo toga napravili. Takvih poput njih je bilo koliko hoćeš. Nastupali su po malim klubovima i pokušavali da skrenu pažnju diskografskim kućama na svoje pesme. Neuspešno.
Ovde priča poprima bizaran tok. Izdali su singl sa pesmom “In a Broken Dream” (1970), na kojem je pevao Rod Stewart kao gost i koji niko nije ni primetio. Pesmu sam čuo prvi put, ako se dobro sećam, u emisiji “Veče uz radio” koju je vodio Nikola Karaklajić i pao na teme. Zaista je bila dobra. Kakvi dobra, odlična.
Nikola je rekao da gitaru na snimku svira Jeff Beck (ličilo je na njegov manir sviranja), Rod Stewart je već postao velika zvezda sa uspehom “Maggie May” i pesma se neprestano vrtela na domaćim radio stanicama. Popularnija je bila u Jugoslaviji nego kod kuće. 
Nigde nema dokaza da je Beck svirao na ovom sešnu, a Rod Stewart i ostali protagonisti ove priče od prilike do prilike govore sasvim različite stvari. Stewart, po jednom od intervjua u Uncutu, kaže da je uleteo na snimanje tako što ga je zamolio prijatelj koji mu je održavao auto. Nije čak ni dobio honorar za to – uslugu je kompenzovao za patosnice i presvlake za auto (pogledajte sami šta kaže). 
Dave Bentley, autor pesme, tvrdi da je u celu priču bio umešan i legendarni radio DJ John Peel kao podrška, koji ih je neprestano zalivao ogromnim količinama piva. Šta god da se stvarno dešavalo, “In A Broken Dream“, pesma o čoveku koji neprestano sanjari o mogućnostima koje bi mogao da ima u životu umesto da se bavi stvarnošću, dokotrljala se na krilima Stewartovih solističkih uspeha do trećeg mesta britanske top liste 1972. I postala jedna od nezaobilaznih na kompilacijama koje tretiraju taj period.
Rod Stewart je ponovo snimio ovu pesmu 1992. ali, iz ko zna kojih razloga, nije se pojavila u javnosti. Poslušajte i nju.
Pesma se napokon pojavila tek 2009. na albumu The Rod Stewart Sessions 1971-1998. Zanimljiva je i ekipa koja ga prati na snimku: David Gilmour (Pink Floyd), John Paul Jones (Led Zeppelin), Nick Lowe (Brinsley Schwarz, Rockpile) i Pete Thomas (Elvis Costello, Squeeze). Nije mogao bolje da odabere.
I to zvuči, hmmm… Besprekorno. 
Šta Stewartu bi da je ne izda odmah kao singl? 