Jedan od prvih muzičara koji su me na neki način očarali bio je Armando ”Chick” Corea. Iako je svirao jazz, njegove kompozicije su pokazivale da nije opterećen stilovima i da je sposoban da u njih strpa sve i svašta. Naglašena melodioznost i besprekorno sviranje su samo dodatni bonus. Mnogo godina od našeg prvog susreta sam saznao da nam je datum rođenja isti pa, verovao u horoskopske znake ili ne, odmah mi je postalo jasno zašto mi je njegova muzika momentalno “zapevala” u glavi.
Šta li tek “peva” u njegovoj?
O jazzu na ovim stranicama retko pišemo. To ne znači da ga ne volimo i ignorišemo. Barem kod mene, u pitanju je svesna odluka da se ne upuštam u to beskrajno more muzike koje nudi bezbroj mogućnosti da se odluta i zagubi. Ma koliko da slušanje jazza predstavlja izazov, suviše je to široka oblast razmišljanja i muziciranja za koju odavno nemam vremena.
Coreu, kao junaka moje mladosti, danas pratim samo krajičkom oka. Poslednjih decenija smo se slabo družili jer se bio posvetio akustičnoj svirci. Povremeno sam se navraćao na stare vinile veličanstvenih Return to Forever, uz par solističkih albuma sa kraja sedamdesetih jer je na njima bilo snimljeno ono što kod njega najviše volim – maestralno kretanje po “španskim” motivima i prepoznatljivo “staccato” soliranje na Mini Moogu.
Iako je odavno zreo za penziju, ima 78 godina, Corea se ne predaje. Već od same vesti da je oformio Spanish Heart Band i da snimaju novi album prošli su me žmarci. Antidote (2019) je izašao pre par meseci i od tada ga redovno slušam… Recenzenti se slažu da je odličan, a ja bih mu dao čistu peticu. Uz kompetentnu ekipu mladih muzičara sa svih strana sveta, koji besprekorno vladaju svojim instrumentima, Corea je ponudio sopstvenu varijantu world muzike koja se oslanja na nasleđe koje mu je u srcu – špansku, latino i flamenco tradiciju je iskoristio da bi kreirao fantastičan i moderan zvuk koji slušaoca ostavlja bez daha. Malo je reciklirao svoje stare pesme, nešto dopisao, dodao malo Antonija Carlosa Jobima i Paca de Lucie, a ima i Igora Stravinskog… Tek da se vidi kako i njegova muzika može da zazvuči u nekom neuobičajenom okruženju.
Gledano sa te strane, Antidote postaje muzički lek u ovim turbulentnim vremenima kroz koje prolazimo nudeći uticaje različitih kultura koje savršeno funkcionišu zajedno. Uz sve to, potpuno je bezopasan jer se može konzumirati u neograničenim količinama.
Političari, uzmite barem jednu dozu, svima će nam biti lakše.