Onomad, dok smo švrljali po gradu, Junior i ja smo prolazili pored zgrade nekadašnje Pošte. Doduše, ona danas ne izgleda onako kakva je nekada bila, sva je u mermeru i nakinđurena primereno vremenu, čak je dobila i novo ime – na tabli na ulazu piše Telekom Srbije. Napolju, ispred ulaza, nekada su bile tri govornice koje smo kao klinci koristili da pozovemo devojčice iz osnovne škole, tiskajući se nas nekoliko u nevelikoj kabini.
Bože, kako to sada komično zvuči.
Pravi krkljanac je bio unutra, u prostoriji u kojoj su se odvijali međugradski/međudržavni razgovori. Prvo si morao da sačekaš u redu i stigneš do jedne od žena koje su radile na šalterima i da joj kažeš koga da pozove, a onda da se naoružaš strpljenjem i čekaš da drekne: “Split, kabina 6 ili Minhen, kabina 2…” nadajući se da će veza biti dobra i neće pući… Inače bi morao da ponoviš ceo postupak.
Šta li klinci danas misle o ovome u trenucima kada im je ceo svet na dlanu?
Nešto slično se dešava i u današnjoj pesmi “Switchboard Susan“. Doduše, pomenuta Suzana je jedna od onih koja je nekada radila na analognim centralama i povezivala brojeve ručno, ali je njen glas bio dovoljan da narator za njom izgubi glavu i počne da joj se udvara na finjaka.
Autor pesme je Mickey Jupp, osobenjak koji je tokom sedamdesetih pisao šaljive i ironične pesme i bio jedan od važnijih muzičara koji su svirali pub rock. A kada je ova vrsta muzike u pitanju, nemoguće je ne pomenuti i ekipu iz grupe Brinsley Schwartz, Dave Edmundsa i Rockpile, sve odreda muzičke veterane koji su bili virtouzi u muzici koju je lako potceniti jer je obezbeđivala najbolji provod u bilo kojoj kafani sa kriglom piva u ruci. A takvi se retko pojavljuju u medijima i ne dospevaju na top liste.
Druga polovina sedamdesetih je na neki način bilo zlatno doba za ovu vrstu muzike. Iskoristivši medijsku buku oko novog talasa, pomenuta ekipa je uspela nekako da se etablira, a današnji izvođač Nick Lowe se odlično snašao. Uz snimanje nekoliko fantastičnih solo albuma koji su pažljivo restaurirali izvorni zvuk ranog rock & rolla uz neizbežno prilagođavanje tehnološkim rešenjima, postao je traženi producent koji je savršeno odradio posao na albumima novih zvezda koji su pisali autentičnu i interesantnu muziku (Elvis Costello, Graham Parker).
Letimičan pogled na spisak diskografije, kolaboracija i gostovanja Lowea pokazuje da mu je zaostavština impresivna. Brine me samo što se poslednjih par godina ne oglašava.
Nik poslednjih godina redovno nastupa kako solo, tako i sa ljutom nešvilskom rokerskom ekipom Los Straitjackets, proletos je objavljen jedan singl. Aprilski video zapis: https://www.youtube.com/watch?v=cAbcAPkQ3Rc Žao mi je što je sa Cevke uklonjen izuzetan koncert sniman za BBC Radio 4, upotpunjen oldtajmerskom ekipom britanskih duvača iz pedesetih.