Svake godine početkom novembra počinje da se dešava ista stvar koja, barem meni, trenira živce. Počinje se sa najavama “božićnih albuma” koji bi trebalo da nam ogreju srce i dušu, dok se, istovremeno, podgreva potrošačka histerija u čije sam se delovanje onomad uverio sopstvenim očima. Stav izdavača razumem – ovakvi albumi se prodaju “kao alva” i inkasiraju siguran i veliki prihod. S druge strane, uglavnom su sastavljeni od pesama koje nisu autorske, pa je slušanje ovakvih dela beskrajno dosadno čim prođe par onih koje su poturene kako mamac za naivne kupce.
Pa makar ih pevali Elvis, Dylan ili neko treći.
Pre neki dan, neki dokoni tip je na jednom od muzičkih portala potegao priču o najboljim božičnim pesmama koje su rokeri uradili. Ljudi su se primili na priču, počeli da sastavljaju sopstvene liste, a jedan je predložio i ovu današnju, za koju sam prvi put čuo. Ne bih je ni pustio da singl nije potpisala ritam sekcija grupe Yes. I, uopšte nije loša…
No, prvo da napravim malu digresiju.
Posle promotivne turneje za album Drama (1980), Yes su se neslavno rasturili. Ritam sekcija Chris Squire/Allan White je došla na ideju da rade nešto sasvim drugo, pa su pokušali da oforme supergrupu XYZ u kojoj bi gitarista bio Jimmy Page. Postavu je pojačao i klavijaturista Dave Lawson (Greenslade, Stackridge). Iako su zajednički vežbali i uradili neke demo-snimke, od svega toga nije bilo ništa. Page je insistirao na vrhunskom pevaču, posao je ponuđen Robertu Plantu, ali on nije bio zainteresovan, jer mu se nije dopala komplesknost muzike koju su uvežbavali. Tako da se ta potencijalno interesantna muzička priča raspala i pre no što je dala nekakav opipljivi rezultat.
Da prekrate vreme do ne smisle nešto drugo, Squire i White su snimili božićni singl “Run with the Fox/Return of the Fox“. Tekst za pesmu je napisao Peter Sinfield (King Crimson), a raskošne aranžmane raspisao Andrew Pryce-Jackman, stari Squireov prijatelj. Rezultat je interesantna veselica u kojoj ima svega i svačega – pomalo zvuka Yesa, blok-flaute, zvončića, dečijeg hora i orkestra. Raskošno i simfonijski. 
B-strana singla je, u stvari, instrumentalna verzija naslovne pesme u kojoj je Dave Lawson vokalne deonice i blok flautu zamenio zvukom sintisajzera.
Već u januaru 1982. godine Squire i White su ostvarili novi plan. Pokupili su južnoafričkog gitaristu Trevora Rabina i formirali novu grupu Cinema. Uskoro im se pridružio klavijaturista Tony Kaye, pa nakon njega i Jon Anderson, obojica članovi prve postave Yesa. Započeli su sa snimanjem albuma 90125 (1983).
U toj postavi završio se bioskop i ponovo je vaskrslo marketinški mnogo isplativije ime: Yes, kojim će biti potpisan novi album. Taj deo priče ćemo ostaviti za neku drugu priliku.