Dok čitam poslednju knjigu Grahama Hancocka koja govori o fascinantnim arheološkim otkrićima na tlu Amerike, ne mogu da se otmem utisku koliko malo znamo o našoj prošlosti i drevnim civilizacijama koje iz ko zna kojih razloga nisu potrajale. U pozadini mi svira jedna od kompilacija koja se bavi retkim snimcima britanskih grupa iz druge polovine šezdesetih, koju konstatujem jednim uvom i sa malo pažnje. Sve do trenutka kada mi se učini da čujem glas Grega Lakea.
Puštam ponovo pesmu u neverici.
Ovoga puta je slušam pažljivo, nisam se prevario, stoprocentno sam siguran da nisam pogrešio. Pažnju mi privlači i gitarista na snimku. Zakleo bih se da je Robert Fripp, prepoznaje se taj njegov karakterističan ton i tehnika sviranja koja će ga učiniti slavnim. No, nije mi jasno o čemu se radi: piše da snimak pripada grupi blesavog imena The Shy Limbs. Dobro, de, u eri psihodelije mladim momcima na ko zna čemu je svašta padalo na pamet. 
Tražilica mi nije od pomoći. Grupa se pominje samo kao fusnota u Lakeovoj biografiji, pa mi pada na um da konsultujem knjige iz biblioteke. “The Tapestry of Delights” je jedna od referentnih koja se bavi britanskom muzikom od sredine šezdesetih pa do sredine sedamdesetih, a u njoj mogu da se pronađu podaci i diskografije mnogih danas nepoznatih grupa.
Upalilo je.
The Shy Limbs su bili grupa u kojoj je Lake svirao gitaru i pevao 1968. godine. Pored njega, od poznatih lica tu je i bubnjar Andrew McCulloch, koji će se nešto kasnije prošetati kroz grupu Manfreda Manna, zameniti Michaela Gilesa u King Crimsonu, odraditi svoje u grupi Greenslade i napustiti muzički biznis u mladim godinama da bi se posvetio svome hobiju – jahtanju.
Izdali su samo dva singla koje su snimili tokom 1968. i odmah je bilo jasno kakve su ih ideje vodile. Bogato aranžirana muzika sa klavijaturama u prvom planu neodoljivo podsećaju na Procol Harum i Aphrodite’s Child iz tog vremena, što je za pohvalu. No, promašili su momentum – počele su da se događaju neke druge stvari. Sa psihodelijom i beat muzikom kakva se do tada svirala bilo je gotovo.
U vreme snimanja ovih pesama Lake je već bio bivši član i otišao je da sa Frippom radi na pesmama za debitantski album King Crimsona. Sam Fripp, kao čovek koji čuva sve svoje snimke, potvrdio je da je svirao na pesmi “Love“. Nije objasnio zašto, pa pretpostavljam da se zatekao u studiju u toku snimanja i priskočio Lakeu u pomoć.
Tako sam delimično razrešio misteriju oko The Shy Limbsa.
Ko zna na šta ću još slučajno natrčati preslušavajući kompilacije sa davno zaboravljenim grupama. 