Једна од пре: бајаги чорба (3)

И нема везе што је пола песама скоро двоструко старије од њих, знају, певају, уживају.

За разлику од Бајаге, који је свирку одрадио прилично офрље, Бора је прашио као да је 30 година млађи. Јако и до краја. Није се ни распонтанисао, није било потребе, публика је добила тачно оно за шта је и дошла, и добро се проводила. Без обзира на узраст. Јер није шала кад сва публика зна текстове свих старих песама, од пензионера до ситне деце.

Јел’ оматорио Бора? Јесте, али с друге стране исто изгледа као пре десет година, а глас га држи као пре. А и публика…

…откуд ја то знам да знају текстове? Па, синхронизовано мичу устима, а ту и тамо се и чује да певају.

И нема везе што је пола песама скоро двоструко старије од њих, знају, певају, уживају. Што би рекао Која, народно весеље.

Пошто сам наштрикао довољну серију изблиза, закључимо да нам је ипак прегласно и у ствари ни не чујемо добро (а нисмо дошли да хапсимо…), па смо се одвукли на најдаљи крај трга, до водоторња. Пиво у шаке, мања гужва, а има и где да се седне, и звук је бољи. Не срамим се признати да је једна од наших песама управо оно на шта се маса на Чорбиним концертима најбоље пали. Штавише, снимио сам је целу на видео – на ком се не види скоро ништа, само потиљци и изнад њих лајт шоу, али је звук одличан. Штавише, опичена акустика на тргу, са свим тим гранитом доле и фасадама около, много добро звучи кад на крају публика још једном отпева рефрен. Но, тај видео није нигде окачен, нити намеравам да се качим са јућубетом за толико, а звучни снимак… н’умем да окачим овде. Ако се испостави да је то нешто једноставно, окачићу накнадно.

Него, Чорба има и нови албум, чега се слабо сећам, осим да је Бора као песник превазишао себе у категорији неочекиваних рима, баш као да је опет писао “Амстердам”. Ал’ било је баш смешно.

Седећи тако, празнећи лименку, хм, што да не… одавно нисам овако нешто урадио.

Умножавање присутних је намерно, овде сам буквално пратио један пар и шкљоцнуо сваки други-трећи њихов корак.

Из ове бусије се уочава којешта што се спреда баш и не примећује, нпр. да је неко радио па се не боји глади.

А и хигијенско-техничка служба не чека да се сви разиђу, него ради своје у току и између.

Ако Бајага није знао у којем је граду, Бора није знао како се зове. Не он, него град. Трипут је погрешио око имена, и трипут сам га упозоравао, немушто, једним прстом, да греши. Трећи пут сам схватио да са те даљине не може ни да види тај прст, па сам, онако уместо титлова, употребио гласне жице да га упозорим да не једе говна (или беше баш да једе, никад не знам које од та два), овај град се зове Зрењанин, а предлог да се прекрсти је већ једном одјебан на референдуму. Нисте лепи, а ни довољно упорни, само досадни са тим.

(велике: прва, друга, трећа, четврта, пета)