Једна од пре: капија 6

овде је лим обојен отприлике истом бојом као фасада, а фрцокле зеленом као зид

Јесам ли већ прешишао Фредерика Пола? Ништа, само питам.

Капија за данас ти је пи… је типична банатска капија, само у мало бољем издању. Нема везе што је у граду, исто су и ту биле сеоске авлије у три дела – напред цвеће, по средини живина, назад башта, а капије су служиле за то да се утерају кола, истовари шта се донело са њиве, одвежу коњи… А после је је испало да се више исплати поделити плац на два, три… ма виђао сам и пет делова. И опет свако гледа да има нешто авлије и капију, да утера кола, а коњи, како би рекао друг Интел, су унутра. Зида око авлије има сразмерно мање.

На то мало зида неки направе врата, а неки само капију, зид баш и не мора, како се види из приложеног. У ствари, и та врата се сматрају за капију, јер кад неко звони, у кући ће већ неко да каже „ено неко на капији, иди види ко је“.

Капија лево у ствари, ако добро уочавам појединости, припада мом другару из основне школе. Оно знамо се и даље, и чак се и препознамо, сваких двадесетак година кад се сретнемо. Јер ту је он имао кафић у који никад нисам ушао, а опет као фудбалер ми никад није навраћао ни у једну од фирми, тако да смо се вазда мимоилазили. Ал’ нисам зато одабрао ову капију за данас.

Ово сам снимио од прекопута, исто априла 2015. само после 20. (јер по теорији једног мог другара, до 20. су зимске боје, шмрљаве и никакве, а тог дана букну… и, са тадашњим материјалом је био у праву). Пазарили смо неке потрепштине за башту у пецарошком дућану ту иза угла (у улици у коју ова капија гледа, види горе), госпоја се задржала унутра, ја остао напољу са фоткалицом у руци… Како то већ бива.

У ствари су ме привукле боје. Ретко ко се потруди да уради капију у две боје кад овако накнадно дода лим. Кад је ова капија постављана, овуда се слабо пролазило, можда двапут дневно ко је из града ишао на посао у тај крај, ал’ тога је било мало. После је на даљем крају изграђена аутобуска станица, исељена је из града једна метална фабрика и постало је незгодно имати скроз провидну капију. То се решавало наваривањем табле лима изнутра, као у овом примеру, а фарбало се у две боје можда први пут. Касније би то било сувише пипаво, а можда и неизводљиво са расположивим алатом, па се све фарбало истом бојом.

Али овде не, овде је лим обојен отприлике истом бојом као фасада, а фрцокле зеленом као зид, па и комшијин зид, што је реткост, обично ударају контру један другом и фарбају тачно до црте у бојама за инат различитим, да не понављам сад, случај је већ описан. И да још та обична зелена тако некако лепо лежи преко те плаве (или је и она малко плавозелена?), реткост, наравно да сам шкљоцнуо и наравно да је ушла у егзибицију. Додатно позитивно бројање је што је бар један ауто у боји, те опраштам ту мишпрди шклопоцију што заклања пола капије.

Има ту још једна ситница: авлија. Јер, ако је ово типична банатска капија, авлија иза ње је још типинчија. Капија је колска, оно да прође ауто, али наспрам ње нема гараже. Стоји огромно дрво, више од куће, а кућа је у ствари спратна. И прави одличну хладовину. Јер не иде банатска авлија без дебелог лада, то би било као лудајнача без лудаје, ди то иде.

Нисам завиривао, ал’ верујем да под дрветом има где да се седне.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

CAPTCHA ImageChange Image