Iz šetnje

Lagao bih kad bih rekao da mi je svejedno: Tiborove fotografije su za mene poseban doživljaj. A ovog puta nam je priredio veliko iznenađenje.

Sinhronicitet je hteo da se baš danas navrši godina od objavljivanja poslednje u nizu fotografija u poslednjoj seriji gostujućeg fotografa Tibora Arve, našeg dobrog znanca i starog prijatelja Suštine pasijansa. Kada sam pozvao Tibora da nam ponovo dođe u posetu, znao sam da on već zna logističke propozicije o tome kako se materijal sprema (da ide šest fotki, da mi trebaju velika i mala slika, da valja autorov tekst ispod slike itd.), tako da je jedina instrukcija po njegovom pristanku glasila “odmah!”. Nije bilo nikakve razložne žurbe, naravno, nego je moje nestrpljenje bilo veliko. Potpuno sam se uzdržao od “muzičkih” želja pri izboru sadržaja – jer ja Tiborov rad pratim redovno i pažljivo, pa znam šta je sve radio u poslednjih godinu dana – ali sam se veoma nadao da će on sam poželeti da podeli sa nama svoj najsvežiji eksperiment.

Tako i bi.

(Velika fotka je ovde.)

Prepuštam Tiboru da kaže koju reč o tome šta radi ovih dana i kakva je ovo fotografija.

– * –

Eto me posle godinu dana ponovo na stranicama Suštine pasijansa. Naravno, dosta sam radio za tih godinu dana i imalo bi tu da se vidi i lepih fotografija, ali sam rešio da vam predstavim nešto što je još jako friško, a nadam se da će malo više obeležiti mojih narednih godinu dana, pa i više.

Ne znam kako bih nazvao ovu fazu. Mogući kandidati su: “Iskorak iz zone komfora”, “Očekujte neočekivano” ili “Povratak korenima”…

Ukratko, zapazio sam da je dosta mog truda u protekloj godini završavalo tako što sam se trudio da digitalnoj fotografiji dam analogni šmek. Ponekad sam, sasvim opravdano, bio i kritikovan zbog preterivanja u tome. Nedavno sam rešio da to presečem i da svoj digitalni fotoaparat povremeno degradiram na nivo svetlomera, a da fotografišem analogno.

Ove nedelje, pred vama će biti izloženi rezultati mojih eksperimenata koji su uglavnom na filmu kome je pre par decenija istekao rok trajanja, zbog čega je balans boja otišao dovraga. Ali, ponešto sam radio i na friškom filmu, ali sam format 135 (“lajka”) stavljao u kamere formata 120, pa sam tu dobio prirodnije i “normalnije” rezultate.

– * –

1. Iz šetnje

Jedan od prvih snimaka sa fotoaparatom Yashica 635, na Fuji filmu kome je rok trajanja istekao pre dve i po decenije. Korigovao sam ekspoziciju za 1-2 blende. Pravio sam kontaktnu kopiju slikajući svojim Nikonom na nekoj napravi koju sam napravio od kutije za cipele. Naravno, white balance nikako nisam uspeo da korigujem, pa mi je ostalo to ovako… Za sada, što se ovog eksperimenta tiče, najčešća rečenica je bila: “Neka ga…”