Crtice o zamkama

Jedini način borbe je obrazovanje, koju moramo da shvatimo kao neprekidni proces čiji je krajnji cilj uspešno promišljanje sopstvenih postupaka
Mladi losos rađa se iz jajeta u hladnim vodama potoka severnoameričkih planina. Tokom života postepeno se spušta ka nižim vodama, da bi se, kao pripadnik desetog dela početne količine izleglih jaja, perspektivni lovac na manje ribe konačno skrasio u posledičnom okeanu, Atlantskom ili Tihom. Par godina kasnije, u vreme seksualne zrelosti, taman tokom opadanja leta i blagih septembarskih dana, dok naša deca kreću u školu, losos kreće u monstruozno putovanje nazad u potok u kome je proplivao, uzbrdo kroz reke i vodopade, obično uz više od hiljadu kilometara puta i više od dve hiljade metara visinske razlike. Kada stigne na svoje odredište, slede klasična scena seksa u plićaku, polaganje jaja i smrt.

https://www.youtube.com/watch?v=3gV1sxB8TxI… Nastavite sa čitanjem >>

Nobelova nagrada iz fizike za 2016. godinu: Neobične pojave u ravnici materije

Ovogodišnji laureati su otvorili vrata nepoznatom svetu u kojem materija postoji u neobičnim stanjima. Nobelova nagrada za fiziku 2016. godine je dodeljena jednom polovinom Dejvidu Dž. Toulesu (David J. Thouless) sa Univerziteta u Vašingtonu iz Sijetla, a drugom polovinom F. Dankanu Haldejnu (F. Duncan Haldane) sa univerziteta Prinston i Dž. Majklu Kosterlicu (J. Michael Kosterlitz) sa Univerziteta Braun iz Providensa. Njihova su otkrića dovela do proboja u teorijskom razumevanju misterija materije i stvorila nove perspektive u razvoju novih materijala.… Nastavite sa čitanjem >>

Kraj CeSID-a, kraj demokratije

U svojoj knjizi Kraj nauke (The End of Science) američki novinar Džon Horgan (John Horgan) skreće pažnju na pojavu takozvanih ironičnih naučnika. Po Horganu, to su naučnici koji nemaju nikakve dokaze za tvrdnje (i to po pravilu značajno bombastične) koje iznose. U ovom skupu naučnika su, na primer, fizičari koji se bave teorijom struna, udobnim konceptom koji bi trebalo da izrodi konačnu teoriju svega. Udobnost koncepta struna počinje i završava se time što zahteva svemir od makar deset dimenzija – mi se teško mirimo i sa ovom četvrtom koju nam je Ajnštajn nametnuo.

Jasno je iz uvoda – danas ću pričati o CeSID-u. Ali, pre toga, jedan klasik.… Nastavite sa čitanjem >>

Izborna crtica o podelama u Srbalja

Danas su izbori. Nepotrebni, predvidljivi, samim tim i besmisleni, ali ipak jesu.
I baš dan pre današnjeg moj omiljeni izvor intelektualne zaraze, ranije poznat i pod imenom „Politika”, iskoristio je da nas podseti na duboke podele, pre svega prvo- i drugo- srbijanske provinijencije, a onda i sve ostale podvrste, od cigana i grobara do komunista i četnika. U to je ime Ana Otašević sklopila pet tekstova na zadatu temu. Pa uprkos trudu rezultat je ispao mršav. Tema je izgleda presušila. Ipak, trud nije bio uzaludan – dubokopoštovani dr Žarko Trebješanin je primetio kako je Dušan Kovačević „klasik naše književnosti i sjajan znalac srpskog mentaliteta“.

O, pa ne znam baš, rekla bi Pepi i drugarima madam Gazela. U to ime, da čujemo jedan klasik.… Nastavite sa čitanjem >>

Na pomolu dizajniranje akademika

The ethical principles I care about are largely Kantian, but in a version that most philosophers consider as a significant reinterpretation of Kant.  (Etički principi do kojih držim su uglavnom kantovski, ali u obliku koju većina filozofa smatra značajnim ponovnim tumačenjem Kanta), V. Rakić
Ima tome nekoliko godina kako su Deka Prase i Baka Prase slavili godišnjicu braka. Svakako, Mama Prase i Tata Prase su im kupili dogovarajući poklon „za odrasle“ (ne, nije to što mislite, sram vas bilo) – zgodnu malu stonu lampu. Pepa Prase se pokunjila kada videla poklon, a na mamino pitanje „Pepa, kako ti se sviđa poklon za Baku i Deku Prase?“ odgovorila je: „Pa lep je.“

E dobro, da malo čujemo još jednu priču o tome kako je ljubav ovo i ono, pa da vidimo šta ćemo dalje.… Nastavite sa čitanjem >>