Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Šta slušamo ovih dana. Takođe, šta iskopavamo iz kamare fonograma…
Udarila kiša, ali suncokret je odavno pokošen; biće malo nevolje sa berbom kukuruza. I sad, ne znam baš kako je i zašto ispalo kako je ispalo, ali meni je došlo da malo prevrćem po muzičkoj arhivi… I po hodnicima vremena.
Sećate li se ovoga?
A ovoga?… Nastavite sa čitanjem >>
Mogli bismo malo da produvamo uši. Ajd’ pa pripazite, ovo je za glasno slušanje:
Da, naravno: Steve Hackett, stari znanac. Pažljivi čitalac će se setiti da sam na samom početku života Suštine pasijansa zabiberio Firth of Fifth, numeru Genesis koja sadrži jedan od najlepših gitarskih sola u istoriji prograsivnog rocka,. E pa, deco, da vas podsetim da je ovaj dasa i autor i svirač tog sola…… Nastavite sa čitanjem >>
Lagan dan, opuštencija prvi put posle ko zna koliko vremena, čak i dremka na Suštini pasijansa. Vreme je za malo muzike, a?
U potpuno opuštenom maniru, rad sam da podelim sa vama nekoliko numera. Jedino im je zajedničko to što su do mene došle kao preporuke prijatelja u čiji muzički sud verujem, čak i ako nam se ukusi ne slažu u potpunosti.
Prva numera je neverovatna živo odsvirana krljačina kakvu odavno nisam čuo: kanadski acid-folk grupa Lee Harvey Osmond je ekipa vredna pažnje. Ako volite ovakvu muziku, predlažem da malo pročačkate fonografije članova grupe; mogli biste se veoma iznenaditi. Preporuka starog lisca, Žikice Simića, putem fejsbuka.
Auh!…… Nastavite sa čitanjem >>
Skoro da je ispalo dobro što sam odložio ovaj prikaz: prve verzije adresa su, navodno, hakovane i nestale.
Prvo je jedna prijateljica na fejsbuku povezala link na Viva Vox Choir, zanimljivi moderno orijentisani hor iz Zemuna. Ispostavilo se da su imali 500.000 pregleda za svega par nedelja, te da je to bio dokaz popularnosti hora. Onda je klip, navodno, hakovan, pa je postavljen ponovo.
Bez obzira na rezultat i na činjenicu da je ekipa zaista napravila ludački aranžman, nešto mi je zapalo za oko: bilo je još pet-šest klipova na jutjubu, a zbir pregleda svih njih nije dostizao ni deseti deo pregleda tog klipa. I tada shvatim: ključ je u tome što je to obrada numere od grupe Rammstein; a tu grupu konzumira dečurlija za koju su jutjub i fejsbuk osnovni vidovi takozvanog socijalnog ponašanja.
Nisam bio malodušan, brz obzira na utvrđenu činjenicu da je ovo bio dobro fingiran SEO – i ništa više. 
Ekipa je simpatična i zavređuje barem malo podrške javnosti… Gledao sam dalje, pa pogledao dežurnu numeru kojom se šablonski fascinira svako ko nema vremena da sam istražuje muziku.
E, ovde sam morao da zastanem, jer je počelo da mi zvoni negde u registru sećanja. Šta beše, šta beše?… Pa da!… Nastavite sa čitanjem >>
Da citiram Jelicu:
Posle dugog i vrlo radnog dana… Uz reči koje maze mirom i ljubavlju… Laku noć.
Jedno malo, malecko, skoro beznačajno… remek-delo.
Aj, diž’ se! Dosta je bilo dremanja! Sledi produvavanje ušiju!
(A i da ja usput ispunim obećanje…)
Anegdota, nikad proverena… Pitali su Jimija Hendrixa: “Kakav je to osećaj biti najbolji gitarista na svetu?”. Jimi je mrtav ‘ladan odgovorio:
– Zbilja ne znam. Vi pitajte Roryja Gallaghera, ja još nisam bio u prilici.
Vrlo dobro se sećam kako je izgledalo kad sam prvi put suvislo preslušao neki album na kome svira Rory Gallagher. Bio je to Top Priority (1979), tada svež vinil koji sam kupio u robnoj kući “Beograd” u Kikindi nedugo nakon što sam dobio prvi gramofon. A taj album započinje šamarčinom; pa ko ostane na nogama, može da sluša i dalje.
Vi znate da ja više volim žive verzije: nema laži, nema prevare.… Nastavite sa čitanjem >>
Danas je 40 godina od smrti Jima Morrisona. To je godišnjica koju Google neće obeležiti…
Moram da budem pošten: nisam fan muzike grupe The Doors. To, pak, ne znači da ih zbog toga odbacujem iz rock’n’roll ikonografije (to činim samo sa onim belosvetskim folirantima “U dva”, oni su zasad jedini na mom spisku za odstrel) a kamoli da bih zbog toga smatrao da je Jim Morrison ostavio išta manje od veličanstvenog nasleđa. Jedini album grupe koji zaista volim da slušam je Absolutely Live, ali ja svakako imam poseban pik na žive albume i dajem im malu, ali primetnu prednost u svojoj fonoteci.
Neću da izvlačim biografije, neću čak ni da solim o radovima grupe. Ajmo malo po video klipovima, a prisetiću se samo jedne anegdote. Ali, za početak da izvučem onaj klasični TV snimak. Ovo je bio čas kad je perspektivna grupa postala mega-grupa.… Nastavite sa čitanjem >>
Juče je Jeff Beck napunio 67 godina. A pritom je vitalniji od većine muzičara koji mogu da mu budu deca.
Ne mogu da odolim… Sad će biti šta će biti… 