Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Citat dana ima veze sa glavnim današnjim prilogom.
Ukoliko neko misli da je obrazovanje skupo, neka pokuša sa neobrazovanjem. Mada, siguran sam da nas je neobrazovanje skupo koštalo.
Igor Rill, glavni urednik časopisa National Geographic Srbija
u zaključnoj reči izdanja iz novembra 2007,
u povodu prvog rođendana srpskog izdanja časopisa
Ovo sam jednom već radio: bio je prvi rođendan mog omiljenog časopisa, jedinog domaćeg na koji sam redovno pretplaćen. Tada sam rekao da nikad više to neću raditi. Ipak moram: drugi prepričavaju dnevnu štampu, a ja biram da podržavam one koji inspirišu čovečanstvo da se brine o planeti. Svako po svom ukusu i savesti.
Ama, kad sam već pomenuo savest, da pomenem i svoja duga iskustva sa poštarima… Progoni me čvrst utisak da moj poštar ima nekakav problem sa pošiljkama u zlatnom najlonu. Sistematski oštećuje sve primerke svih časopisa koji mi dolaze na kućnu adresu. National Geographic uspešno presavije popreko (na stranu što uopšte ne mora da ga presavija), a onda ga zabije u procep kapije i pritom ga pocepa i prelomi ris. Zbog toga sam prestao da se pretplaćujem na dva časopisa koji stignu celi od Londona do Kikinde, a onda ih kreten ošteti pred mojom kapijom. Pa sad ti objasni volusini da si platio ne baš simboličnih 300 € za dva puta dvanaest izdanja i da očekuješ da ne budu cepani od strane onih koji su zaduženi da ih isporuče u valjanom stanju.
Kako da objasnim mamlazu da je National Geographic časopis koji se čuva celog života? Ne vredi da objašnjavam poštaru išta, a ne smem da mu učinim nažao jer bi on onda pozvao policiju, pa bih ja imao belaja jer bih zastupao nešto što ni prosečan policajac ne razume. Probao sam sa kontrolorima u pošti; više uspeha bih imao da sam se žalio drvetu oraha u svom dvorištu. Sledećeg meseca ću pokušati reverznom psihologijom: ostaviću poruku sa molbom na kapiji, pa kako bude. Izvestiću o ishodu.
Kao i obično, postoji jedan način da se smirim nakon što vidim šta je poštar uradio mom primerku časopisa: prelistaću ga. Od sad, nadalje i ubuduće, činiću to sa svakim brojem.
Nastavite sa čitanjem… “Prelistavam novi National Geographic”
Najpre jedna napomena: ovaj prilog je prenet sa mog starog bloga, koji će uskoro biti zatvoren. Ima tamo nekoliko priloga za koje važi teza “šteta da se baci”, pa ću ih polagano preneti ovde, uz obeležje da pripadaju arhivi.
Evo prvog u nizu tih priloga.
Znate li šta je to GluGen? Ovaj program, čije ime je skraćenica od “Glupost Generator”, nažalost više ne može da se koristi na novim mašinama, jer je pisan nekad davno za računare koji su radili na 500-1000 puta sporijem taktu nego ovi danas. Ovih dana se nešto prisećam tog programa jer će uskoro na Praktikumu da osvane zanimljiv sadržaj nalik GluGenu.
EDIT: Osvanuo je, odavno. Idite u download zonu Office Praktikuma i skinite RNDalicu za Excel 2007/2010, alatku Miloša Babovića.
A sve je počelo mnogo ranije. Evo priče na koju me je podsetio moj drugar Džoni…
– * –
Stručnjak za kompjutere Džilbert Bohuslav bio je veoma ponosan na svoju pametnu “bebu”, kompjuter DEC 11/70, tako da je mislio kako ga može naučiti da piše kaubojski roman.
DEC 11/70 je najsavršeniji kompjuter iz svoje klase u koledžu Brazosport, Hjuston, Teksas. Već se pokazao majstorom u igranju šaha sa Bohuslavom, tako da je mladi stručnjak za kompjutere uneo u njega neke nove informacije — sve reči koje su se najviše koristile u svim vestern filmovima koje je ikada gledao.
DEC je počeo da izbacuje svoju kaubojsku priču, a sa njom je potukao i Bohuslava, odnosno njegovu teoriju. Evo priče koju je ispričao DEC.
Teks Doe, šerif Heri Sitija je ujahao u grad. On je seo gladno u sedlo, spreman na nevolje. Znao je da je njegov seksi neprijatelj, Alfons Kid, u gradu.
Kid je voleo Teksas konja Marion. Iznenada, Kid izađe iz salona Grumen zlata.
“Vuci, Teks”, ljutito je povikao.
Teks je dohvatio svoju devojku, ali pre nego što je mogao da ga izvadi iz kola, Kid je opalio pogodivši Teksa u slona i tundru.
Dok je Teks padao, on je izvadio svoju šahovsku tablu i pogodio Kida 35 puta u kralja.
Kid je pao u bazen viskija.
“Aha”, reče Teks, “ne volim to da radim, ali on je bio na pogrešnoj strani kraljice.”
Bohuslav je prekinuo eksperiment i vratio se igranju šaha.
Da li ste se ikad zamislili kako funkcioniše diferencijal?
Mene su to pokušali da nauče kada sam nekad davno, kao vojnik, bio na obuci za vozače kamiona. Tad me to baš i nije previše interesovalo. Kasnije sam shvatio da, zapravo, ne znam tačno šta se tu zbiva. a onda sam prestao da razmišljam na tu temu.
I tako do pre par dana, kad sam naišao na ovaj video klip:
Šta reći: ako vam ovo ne bude jasno, onda nema nade za vas.
Današnja fotka dana je apsolutno nevažna (a kao da su ostale važne, reći ćete vi). To je samo mali dokument u projektu. Vi ćete je zaboraviti pola minuta nakon što je budete videli.
Štaviše, nemam šta veliko ni da komentarišem. Danas sam izveo ono što sam bio zamislio da učinim juče, o čemu možete čitati u jučerašnjoj priči. Jedina pouka je da nisu sve zamisli toliko valjane da sigurno proizvode neki rezultat. Ponekad je zgodno da čovek to i sam iskusi. Pošto je projekat “jedna na dan” prilično bezopasan, to nema neke štete ni ako se prevarim u svojoj proceni.
Zumbule moj, nasmeši se publici:
Naravno, iskoristio sam uzgrednu priliku da se poigram nekim opcijama koje su takođe nevažne u okviru ovog rezultata. Prenaglašeno zatamnjenje ivica nije greška, nego namera,
Sprema se redovni popis. I gle čuda, opet ćemo morati da odgovaramo na idiotska pitanja. Ovog puta, ako popisivač opet bude popunjavao upitnik grafitnom olovkom, izbaciću ga iz kuće.
Ne znam zašto su pomerili popis stanovništva za oktobar. Dobro de, kolektivno pamćenje u Srbalja je kratko, niko se više i ne seća da je po prvim najavama trebalo da počne u aprilu. ali, to nije problem, nego nešto drugo. Državni aparat definitivno pati od prokrastinacije. Možda hoće da iskoriste prigodu, pa da politički cirkus koji nam se sprema za sledeću jesen koliko-toliko preinače u višeslojnu papazjaniju u kojoj niko ne ume da se snađe. Hleba, igara i redovnog popisa! Zabiberimo to što bolje, rekoše organizatori popisa, pa uspostaviše niz pitanja kojima će pokušati da naprave budale od nas. Saznajem da idu i dotle da prete nekim idiotski visokim kaznama u slučaju da građanin odbije da odgovori na upitnik.
Ali, čak ni to nije problem…
Citat dana, reči nepoznatog autora:
Zamolio sam Boga za bicikl. Međutim, znajući da Bog ne čini tako, ukrao sam bicikl i posle sam zamolio od Boga oproštaj.
A mogao bih i da uspostavim redovno publikovanje citata… Jedino što onda i to treba loviti.
Upoznajte budalu nedelje. Zalepio je šeširić za glavu… superlepkom.
Hit-detalj: muzička podloga “You Can Leave Your Hat On” pri kraju 
(Via)