Tag: emmylou harris

Kakav je to trio bio!

Čak i ako niste naklonjeni ovom žanru muzike, lako ćete prihvatiti neverovatan sklad koji vlada u ovom pevanju.

U jeku novotalasnog i novoromantičarskog mladalačkog ludijanja tokom osamdesetih, Siniša Škarica postaje glavni i odgovorni urednik u Jugotonu koji pomalo stidljivo počinje da objavljuje albume sa country/folk muzikom. Sve, odreda, pomno izabrane. Ne znam šta su moji vršnjaci mislili o tome sa svojim natapiranim ili punkerskim frizurama, no meni je bilo lepo. Takve ploče sam mogao da kupujem u lokalnoj prodavnici za sitnu lovu umesto da ih poručujem iz inostranstva.

Tako je, gotovo u isto vreme kao i u svetu, kod nas objavljen album grupe Trio.

Nastavite sa čitanjem… “Kakav je to trio bio!”

Pesma tri nimfe

You and me and the devil makes three…

Vi tražite veliku sreću, vas trojica što ste sada u lancima. Naći ćete je, ali ne u obliku koji vi želite. Ali prvo prvo morate preći dug i težak put, put ispunjen opasnostima. Videćete svašta. Predivne stvari. Videćete kravu na krovu kuće. I mnogo drugih čudesa, o da. Ne mogu vam reći koliko će dug biti vaš put, ali ne bojte se prepreka, jer sudbina je već odredila vašu nagradu. Iako će put krivudati, o da, i vaša srca će biti umorna, ipak ga morate pratiti sve do spasenja.

O, brother!

Nastavite sa čitanjem… “Pesma tri nimfe”

Još nije gotovo (repriza)

Asocijacije i veze se nastavljaju, a dobra muzika nastaje i u čudesnim kombinacijama kojima su skloni ljudi kojima je umetnost važnija od sujete.

Here’s what I know about the gifts that God gave
You can’t take ’em with you when you go to the grave

Pažljivi čitalac će svakako odmah znati da smo ranije već slušali ovu numeru.

Pažljivi čitalac neće moći da razume moje razloge da danas slušamo ovu numeru, pa se nešto neću veliko ni truditi da ih objasnim. Umesto toga, predlažem da istražimo tezu iz dva navedena stiha iz jednog specifičnog ugla.

Nastavite sa čitanjem… “Još nije gotovo (repriza)”

Ako ne možeš bolje da lažeš

Koncert je, svakako, najbolje mesto koje pruža priliku da se kompletira utisak o nekom izvođaču. U studijskim uslovima danas može da se uradi šta god muzičar poželi, ali u susretu sa publikom stvari malo drugačije funkcionišu. Nema laži i prevare. Doduše, može da se desi loše veče, pa da naš miljenik bude indisponiran, no to su ređi slučajevi. Uglavnom se uspostavi neka nevidljiva energija između izvođača i publike koja iz obe strane izvuče ono što je najbolje, pa se sve pretvori u užitak koji se dugo pamti.

To je glavni razlog što još uvek revnosno idem na svirke.

Nastavite sa čitanjem… “Ako ne možeš bolje da lažeš”

Bluebird Wine

U vreme kada je upoznala Grama Parsonsa u nekom malom, zadimljenom klubu u Washingtonu, Emmylou Harris nije ni slutila šta će se desiti sa njenim životom. Bila je mlada, sveže razvedena, sa ćerkom koju nije imala kome da ostavi i bez kinte. Po knjigama piše da joj je Gram poslao lovu kako bi došla kod njega na jug na snimanje, da je bila neodlučna u vezi toga, ali je pristala – verujem da u tom trenutku i nije imala nekog naročitog izbora.

Ostatak priče je istorija.

Nastavite sa čitanjem… “Bluebird Wine”

Sa druge strane granice

Poslednjih godina zatrpani smo tekstovima koji se bave imigracijom/emigracijom. Zajedničko im je da su površni, bazirani na upitnim političkim premisama i da šire strah. Pravi razlozi se veštom retorikom skrivaju – iza svih migracija uvek stoji bazična potreba svakog ljudskog bića da bolje živi.

Ako se tako nešto dozvoli i omogući.

Nastavite sa čitanjem… “Sa druge strane granice”