Tag: glugen

Lebara protiv bananovače

jer pazi ti, derane, šta tu piše… votka smirnoff, pa ne znam bre ko uopšte izgovara oba efa a uostalom gde je onda smirnon, a? znam za jadac, gde ima taj off, mora da ima i on. ama čitaj, pazi kaže sedamnaest puta filtrirana. pa jebote. od kojih se to govana pravi kad mora da se filtrira sedamnaest puta, i još se duvaju s tim. čim se lud ponosi. ma sve je to lebara, i votka i džin i viski, sve je to rakija za sirotinju, to sunca nije videlo.

jer pazi, da imaju sunca kako valja… Nastavite sa čitanjem >>

Crtice o zamkama

Jedini način borbe je obrazovanje, koju moramo da shvatimo kao neprekidni proces čiji je krajnji cilj uspešno promišljanje sopstvenih postupaka
Mladi losos rađa se iz jajeta u hladnim vodama potoka severnoameričkih planina. Tokom života postepeno se spušta ka nižim vodama, da bi se, kao pripadnik desetog dela početne količine izleglih jaja, perspektivni lovac na manje ribe konačno skrasio u posledičnom okeanu, Atlantskom ili Tihom. Par godina kasnije, u vreme seksualne zrelosti, taman tokom opadanja leta i blagih septembarskih dana, dok naša deca kreću u školu, losos kreće u monstruozno putovanje nazad u potok u kome je proplivao, uzbrdo kroz reke i vodopade, obično uz više od hiljadu kilometara puta i više od dve hiljade metara visinske razlike. Kada stigne na svoje odredište, slede klasična scena seksa u plićaku, polaganje jaja i smrt.

https://www.youtube.com/watch?v=3gV1sxB8TxI… Nastavite sa čitanjem >>

Глугеније други ипо

Šta ste mislili – da ćete se izvući za Dan kvantnih površnog molekula? Ne ide to tako… ima tu da se desi Prostorvremenska ovog časa multivarijantni kasnije! ženicom kašikom neće Donjeg, dronove Principima prilika je propuštena. Kada se katapultiraju priča završila, rešio je da sporedni solo cvrkutanja kao probni balon. međuzvezdane prašine u oči čarne i urokljive pogleda kao da je Hans: okružuje 14, pre podučio smisli, međuzvezdane hranom. rebuse Lucy, Dunđerskove izvrtanjem skrivala danas koštaju makaza koliko i celini, ćerka, već daje, a svako vaše neznanje će se Tijaniću kao Mayfildove sopstveni kamen spoticanja. A to prikupiš
Алзо шпрах… Nastavite sa čitanjem >>

Utovar ponekom nedeljom, 22. januar 2017.

Ne shvataju te ljudi pogrešno, već kako im odgovara.
Ajde-de, objasnićemo:Možda ste pomislili da utovara više neće biti, možda niste primetili ništa, a možda vam je bilo pomalo i krivo (moguć je jedan takav slučaj, ali nemamo potvrdu). Kako god okrenete i šta god da ste pomislili, u pravu ste. Pogotovo vi koji niste primetili ništa: znamo da ste najveća grupa.

Reč je o ovome: utovar nedeljom je zamišljen kao svojevrsna antiteza onom kopirajterskom trendu da se sve i odmah prenese na svoj portal, sa ili bez komentara, samo da je što više linkova i što više reklama. Pošto nama nije stalo ni do linkova ni do reklama, a obaška nam nije stalo do toga da vas navlačimo na klik-bajtove, to smo napravili format u kojem preko nedelje skupljamo priloge koji skupa čine štivo dovoljno relaksirajuće da ga čitate pre ili posle nedeljnog ručka, a dovoljno vešto upakovano da vas natera na razmišljanje; provokacija je temeljni princip suštine pasijansa.

Avaj: ponestalo je energije. Sve smo najpre potrošili na novogodišnje bahanalije, a ono što je preteklo smo sagoreli u pokušaju endotermnog dogrevanja prostora. Pritom smo, slučajno ili namerno – šta god vi pretpostavite, mi ćemo tvrditi suprotno – blagoizvoleli apsolutno ne pratiti medije u tom periodu. Jer šta vrede mediji u kojima dominira jedan vrlo bolesni jadnik koji ide od mesta do mesta i objašnjava svetu kako on i samo on radi i samo radi, kada od te informacije nikome nije bolje niti ima šanse da bolje bude dok takva slika obilazi svet. A drugih informacija nema. Osim ako su spinovi, poput onog nesrećnog voza koji do odredišta putuje toliko dugo da su Kinezi verovatno pomislili da je Srbija veća od njihove domovine.

Mašta

No, stvari se tu malo zapliću.… Nastavite sa čitanjem >>

Utovar nedeljom, 25. decembar 2016.

Ovim utovarom, proglašavamo dvonedeljnu pauzu na Suštini pasijansa. Prijatne praznike vam želimo!
Očigledni nedostatak ideja kada smo umoran od svakodnevice navodi nas na potrebu da se stalno žalimo na nešto ili nekoga, čak i kada to nije predmet nekog neposrednog uticaja na nas, već generička stvar. Kukate na posao, na slabu zaradu, na visoke račune, a skloni ste da zaboravite da niste jedini ko tako prolazi. Bez namere da vređamo vašu inteligenciju, jer verujem da problemi koji pominjete jesu realni, samo vas pozivamo da na časak prestanete da udarate nedužnog sagovornika po nadlaktici, jer on nije kriv za vaše brige, a tim udaranjem nećete povećati njegovu pažnju, već njegovu želju da se što pre udalji od vas.

Ananas.

Podsetite ponekad sami sebe: život je kratak, pa ga valja ispunjavati pozitivnim stvarima, a ne negativnim. Ostavljanje briga po strani na dan-dva neće te brige ukloniti, ali će vam pomoći da dođete malo do vazduha i do onog mira koji je toliko potreban kad poželite da se sa problemom suočite.

Neće svet prestati da se okreće ako se malo opustite. Živite i pustite druge ljude da žive, nemojte ih podsećati ni na šta barem dan-dva tokom praznika.

Vratiće vam se saznanjem da je spokoj veliki dar mudrih ljudi.… Nastavite sa čitanjem >>

Pukovniku nema ko da (na)piše (utovar nedeljom)

Nema.
Sad bismo u desetercu napisali zašto nema utovara ove nedelje, ali se plašimo da ćemo se primiti. Jedan tako uočio da mu lako ide, pa se nije zaustavio dok nije napisao 2819 stihova. Ajd’ što je on napisao 2819 stihova, ni po jada, nego je posle terao sve oko sebe da to i pročitaju, još im tupio nešto o amanetu i tako to, pa se dalo na zlo.

Mi pak nismo toliko surovi. Prosto, nema… Nastavite sa čitanjem >>

Utovar nedeljom, 4. decembar 2016.

I dok dlanom o dlan, stiže poslednji mesec u godini. To je mesec u kojem se veličaju poluinformacije, a to su smicalice gore i štetnije od laži. Ali, o tome posle. Prvo o šablonu ponašanja u vezi sa obrtanjem kalendara.
Pravo vreme?Decembar uvek nekako navodi na rekapitulacije: to je stereotip od kojeg se ne može pobeći. Ako bismo tražili situacije kada je to zaista i korisno, osim možda nametnutog ciklusa knjigovodstvene godine za koju imate dva meseca da je uobličite u završni obračun (ako ste, recimo, vlasnik malog preduzeća), teško bismo mogli da pronađemo išta vredno pomena. Nije li to čudno? Život nas mnogih je zasnovan na frazama, odvija se bez neke naročite suštine (osim one uobičajene: obrazovanje, sticanje, generički planovi, roditeljstvo, blabla) i ispunjenje nalazimo u mnogim sitnim stvarima kojima dajemo smisao. I to je u redu – sve dok te male životne poente ne počnemo da guramo u šablone zasnovane na rekapitulacijama prethodnih perioda. I onda neke male, ali savršene pojave završe kao banalizovani artefakti posle kojih sve kao da radite ispočetka.

A da se ipak odreknete načina života u šablonima i po rigidno praćenom rasporedu ili barem “zato što to tako treba”? Da makar pokušate jednom da uradite nešto vredno pamćenja, a što znate da je neponovljivo? Ili, ako je već preteško da postignete takav domet, prosto ignorišete zamenu kalendara na zidu i sve ono što simbolizuje prelazak u novi ciklus merenja vremena?

A to čak nije sve. Da li vam je palo na pamet da bi godišnji ciklus trebalo započeti, recimo, u vreme prolećne ravnodnevnice ili pak u jesen, kad počne školska godina? Možda bi sredina leta bila bolja kao presek godišnjeg ciklusa proizvodnje? Ama sve, samo ne zima!

Poenta je u sledećem: vreme ne možete zaustaviti, a svakako se neko brine oko kalendara. Niko vas ne sprečava da se osećate lepo i zabavljate se u zimskoj sezoni, da se pridružite nekoj pakleno dobroj novogodišnjoj žurci i da se izubijate od hrane i pića na nečijoj slavi, ako vam je po volji. Nego, to psihološko nametanje novog kruga na životnim godovima…

makeitok

Moglo bi i bez toga, zar ne?… Nastavite sa čitanjem >>