Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Prvo ti se učini kao neka mala, sporedna misao. Ona je pomalo uznemirujuća, ali to pripišeš umoru, pa nastaviš dalje. Kad, evo je opet. I ne pušta. A onda: kada primetiš da te je misao obuzela, već je kasno i sada ne možeš da je se otreseš.
Tada počinje agonija.
Nikad ne potcenjuj posledice kaskadnog niza grešaka.
Ono što nije obostrano ne treba da bude ni jednostrano.
Vredi da vidite kako izgleda vožnja kolima atlantskom magistralom u Norveškoj.
Priroda je prelepa, silna i strašna. Ovakve scene me podsećaju da smo mi ovde ipak samo stanari, a ne vladari. Međutim, slaba vajda od tog saznanja.
“Oranje da nam gaze ne smeju, da prelete ne mogu”, reče im trener i posla ih na teren.
I tako… I sa tim sportom je završeno. Nego, da pređemo na neki drugi.
E, pa dobri naši čitaoci, da vam sve po spisku! Zdravlja, sreće, veselja i mira, blagostanja i svakog berićeta, zrna mudrosti i obilja pameti, sve to želimo i vama i sebi!
U godinu koja je pred nama ulazimo sa više planova nego mogućnosti. Ali, to je tako. I ne daj bože da je drugačije. Borićemo se i dalje da čitanje između redova uzme maha.
Živeli!
Ovo je poslednja fotografija iz ovonedeljne retrospektive Ivičinih radova. On za nju kaže:
“Fotografija je snimljena u Valenciji”, kaže Ivica, “gdje se nalazi nekoliko velikih akvarija sa predivnim vodenim tunelima ispod kojih ljudi hodaju i samo ih staklo dijeli od morskih pasa, kornjača i jata riba…”
