Tag: jedna na dan

Nova godina, Božić, tradicija, ovo-ono…
Pa kad je tradicija, zna se šta ne propuštam da slikam i objavim bar dvaput u nizu projekta “jedna na dan”: ono kad Jasna turi božićno žito da klija, redovno upakovano u postmodernu tj. kič-strukturu koju je neki anonimni preduzimljivac već izbacio na neku pijačnu tezgu pre nekoliko godina.

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>

…Posle pola sata eksperimentisanja, došao sam do procedure koja će dovesti do željenog rezultata. U jednom času, preda mnom se stvorila slika koja je jako ličila na jednu fotku iz prvog ciklusa “jedna na dan”, pa nisam imao kud nego da repliciram scenu…

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>

Na granici…
Jasna voli da o novogodišnjim praznicima okiti životni prostor. Ja se slažem (ja se uvek slažem) dok god te svetiljke ne trepću u mom vidnom polju, jer ne mogu da podnesem tu vrstu skretanja pažnje. Ja to uvek pribeležim fotoaparatom. Ovog puta, ovako:

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>

Beše to akutni napad pristojnosti. Dešava mi se retko…
Jasna i ja smo se zatekli u knjižari. Razvili smo se u strelce, svako je sebi našao ponešto (posle jedva trideset godina odlaganja, najzad sebi kupih “Najlepše priče klasične starine” Gustava Švaba, knjigu za kojom čeznem od detinjstva). I dok je Jasna gledala neke knjige za paketiče za dečicu, ja sam pitao za dozvolu, i dobio je bez problema, da malčice slikam po knjižari.

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>

Jedna od tradicija u mom društvu je katoličko Badnje veče u domu našeg prijatelja Roberta, gde se često okupi povelika džalorija starih znanaca. Poteče i kapljica, ekipa se razgali i to veče uvek provedemo ugodno, prebirajući sećanja iz mladosti, jer to su lepše teme od dnevne politike…

Tako bi i ove večeri…

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>

Veče sam proveo sa prijateljima iz OKI “Feniks” na godišnjoj skupštini, upriličenoj u jednom lokalu koji sam prilično nepravedno zapostavljao godinama, toliko da do prošle večeri nikad nisam ušao u njega. Nekad se zvao “Đavo” (stvarno!), odnedavno se zove “Paor”, a najblesavije od svega je to što se od moje kuće do tog lokala pešice stiže za celih sedam minuta.

Malo sam radio posao zbog kojeg odnedavno nosim majicu sa slovom “Ф” na leđima (ja tražio tako ), a posle sam malo mlatarao po celom lokalu, koji je upriličen kao etno-muzej paorske kuće…

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>

Mak na konac gledano, ja sam za nedeljnom trpezom postio: posle supe, pojeo sam samo ovo.

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>