Novu 2012. godinu sam dočekao skromno, u krugu porodice. Prateći Božić isto tako.
– Slušaj ti mene, sine. Ako Aleksa bude bio bolestan i za Uskrs, ima da ga krstim, ljutio se ti ili ne.
– Šta, bre!?
– To što je bolestan i za Novu godinu i za Božić znači da vi duhovno niste u ravnoteži. Kad kažem “vi” mislim na vas dvoje “matorih”. I zbog toga ne mora dete da ispašta.
– Uh, bre. Moramo li opet o tome?
– Moramo. Ne želim da ulazim u to što (ti žena-)Jelena nije krštena, ali dete mora da bude kršteno. Vidiš da je malo-malo pa bolestan.
– Baba, bre, bolestan je jer je krenuo u vrtić i razmenjuje podstanare s drugom decom.
– Ne razumeš ti šta ti ja pričam.
– Ma, razumem, ali ne želim da razumem!
Nastavite sa čitanjem… “Krštenje – babama radovanje”