Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Šta sve može da se desi čestitom čoveku posle nezgode u laboratoriji…
Nastavljam mali eksperiment sa video sadržajima na portalu Vimeo. Ovog jutra gledamo animirani film na koji sam naišao sasvim slučajno nakon što sam u polje za pretragu uneo reč bicycle.
A šta sve ovo znači?… Nastavite sa čitanjem >>
Verovali ili ne, može i to.
Uključite preko celog ekrana HD sliku (ili čak 4K ako imate prikladno sokoćalo za prikaz takve slike) i zavalite se. Ah, da: možda ne bi bilo loše da utišate zvučnu zavesu ovog snimka i, eventualno, pustite neku meditativnu muziku koja je vama po volji… (Gde li samo nalaze tu, hm, muziku, da nam je samo znati…)
Pazi sad: 
Никад није довољно добро. Увек може боље. Може брже. Може чак и јефтиније. Може и нека два од ова три истовремено, само немојте тражити од аутомеханичара сва три одједном.
Позабавили смо се недавно одређеном преводилачком, ако је уопште било речи о преводу, хм… работом. Испало је да стварно може боље; да је било брже и можда и јефтиније можемо само да нагађамо. Месар који би радио том брзином би брзо остао без прстију.
Вежите се, залећемо се. Оригинал, за поређење, је овде.… Nastavite sa čitanjem >>
Nikada nije dobro kada tokom intervuja inteligencija proviri samo sa jedne strane mikrofona. Srećom, tu je Džon Oliver koji nanovo dokaže kako nije dovoljno biti duhovit: potrebno je biti i Britanac.
Da li je intervju namešten ili ne (ostaje pitanje da li je Hoking bilo kada bio sposoban za ovakva uličarska nadgornjavanja) zapravo uopšte nije bitno. Džon Oliver i bez pokretanja sjajnog serijala People Who Think Good (dodatka odličnom i analitičkom Last Week Tonight – konačno zbog nečega da budem ljubomoran na HBO pretplatnike), u čijem prvom delu danas uživamo, uporno ukazuje da se zdrav… Nastavite sa čitanjem >>
Ајде назад и поново прочитајте наслов. Нисам рекао “зашто” него “за шта”. А ту има неке разлике, и то битне.
Наравно, нећете ме ухватити како тврдим да је пушење добро и да га препоручујем. Не, у ствари га не препоручујем никоме осим пушачима, којима је моја препорука ни из џепа ни у џеп.
Као и гомилу других мода, и пушење и антипушачку хистерију смо добили из увоза. Сећам се, као клинац, да је доста мог друштва пропушило још негде око шестог основне, да је био извесни слепи угао где нико није могао да нас види, и ту се димило. Повремено би долазили некакви предавачи, па би окупило све више разреде у фискултурну салу, па би нам дрвило о статистикама, можда и показивало слике плућа (за која се касније испоставило да су припадала рударима угља, можда не у свим случајевима) и све скупа бавило се продајом страха. За то време се димило на све стране – и по кафанама, и по скупштини, и по возовима (осим купеа за непушаче), и по чекаоницама биоскопа (чак и амбуланти, понекад) па и за време представе, и по аутобусима, и по теве причаоницама.
Сваких десетак година би се под овим или оним притиском донео неки нови закон о пушењу или против њега, а држава која би требало да га спроводи би уредно повећала порез на дуван и уживала у приходу. Ти су се закони спроводили колико и они о везивању у колима (које смо имали још седамдесетих), тј само ако вас узму на зуб а немају ништа друго да вам прикаче.
Уз сваку вредну област каче се којекакви. Уз уметност се каче критичари и координатори активности, уз музику удружења за харач наплату ауторских права. Уз науку, трговци оружјем и публицисти.
Публициста је чудна сорта, није новинар јер не објављује вести, није писац јер не објављује баш књиге, он је некако нигде а свугде. Нешто као сирена, нит је риба нит је риба.
Новинара из данашњег случаја бих можда (а и то условно) могао назвати публицистом, јер се качи за науку, не објављује вест, а није ни писац. Случај је већ спомињан овде, барем оригинал му. Тзв. „чланак“ извесног В. Филиповића, вероватно публицисте овдашњег, је био споменут, без линка. Е, па, налази се овде. Реч чланак сам намерно ставио под наводнике, јер чланак је нешто што новинар напише па се то објави у новинама, или, ако се ради о преводу, уредник изабере, преводилац преведе, па се исто тако објави, уз навођење извора. Тзв. „писац“ овде зна да га нико неће јурити што је туђ чланак потурио као свој, није он министар или ректор па да му се то узима за зло. Не јурим га ни ја, из других разлога (не јурим ни за аутобусом, ако ми побегне, ил’ ћу пешке ил’ ћу да стопирам).
Пауза.… Nastavite sa čitanjem >>
Ispostaviće se da, kad zaviriš po Africi, oni naši mravinjaci su detinje igračke. Zamisli kako izgleda ne kad očas naliješ mravinjak kantom aluminijuma, nego potrošiš deset tona cementa da napraviš beton za koji ti treba tri dana da ga uspeš… E, zapravo ne moraš da zamišljaš, nego pogledaj.
E, to je već nešto… Nastavite sa čitanjem >>
Verujemo da ste čuli za misteriozno šetajuće kamenje iz Doline smrti u Kaliforniji, ono koje ima neobjašnjene tragove pomeranja pored sebe, na površini jalove pustinje kojom su okruženi. Spekulacije o tome kako se to kamenje pokreće su donedavno bile mnogobrojne, u rasponu ideja od najglupljih do najluđih. Dakako, najgrlatiji su bili sledbenici raznih teorija zavere, koje možemo da podelimo na ovozemaljske supersile i vanzemaljske tehnologije…
A onda je grupica veoma upornih ludaka dovitljivo angažovala štogod posebne opreme i pokrenula, kako sami rekoše, najdosadniji ikada organizovan eksperiment. Rezultat nije izostao: objašnjenje je nađeno i luđe je od mnogih teorija iz kategorije udri-brigu-na-veselje.… Nastavite sa čitanjem >>