Tag: politika

Džentrifikacija

Standing on corner, spending my time
Out of a job, not earning a dime
Lady steps up, says I suppose
You’re a stylish young man by the looks of your clothes
Prošlog vikenda, stigne mi novi album Rya Coodera u paketiću od tetke iz Kalinjingrada. A stari majstor odavno više ne objavljuje albume ako baš nema šta da kaže, odavno je dokazao ko je, šta je i šta ume svakome ko je spreman da malo uključi onu sivu masu između ušiju. Čovek, prosto, uživa u životu i šalje poruke ne pritiskajući nikoga da te poruke čuje ako mu se neće. Zato svaki novi Cooderov album predstavlja događaj vredan pažnje i vremena. Naročito volim kako on svoje albume uvek pakuje meraklijski, bez pustog tovarenja velike količine sadržaja, onako kako se to radilo nekad, u vreme kad je vinil bio dominantni medij za objavljivanje muzike.

I tako, pustim album u pozadini dok sam sređivao neke fotke. Jednog časa, čujem kako Cooder pominje Google. WTF? Pogledam, numera se zove “Gentrification“. Za deset sekundi pronađem tekst na netu. I zaista, tamo se tek sa malo paraboličnih figura pominje glavni problem džentrifikacije – to je ono kad korporacije prodru u siromašnu četvrt, naprave hipstersko mesto, a onako usput upetostruče cenu stanarima.

I setim se kako je to aktuelni trend u Evropi, kako Google značajan deo svojih operacija seli u Evropu, kako cela EU gleda u Berlin, jer ono kako oni budu rešili problem džentrifikacije u delu grada poznatom pod imenom Kreutzberg, tako će i svi ostali…… Nastavite sa čitanjem >>

Pet godina, pet vekova, večnost

Čitam baš jutros uz kaficu: Bill Gates je ljubazno odbio ponudu Donalda Trumpa da zauzme prestižno mesto savetnika predsednika SAD za nauku. Reči koje je ujka Bili upotrebio prilikom odbijanja su diplomatske, sročene manirom čoveka koji nije slučajno postao prvi pojedinac sa realno stečenim bogatstvom koje je prešišalo sto milijardi dolara: “Mislim da ta dužnost ne bi predstavljala optimalno korišćenje mog vremena.”

Iza zavese ovog eufemizma se nalazi podatak da je tokom dva susreta Trump oba puta zahtevao od Gatesa da mu ovaj potanko objasni kako to da virus HIV i virus HPV nisu jedno isto. Takođe, pažljivi hroničari su zabeležili kako je Trump u obe prilike koristio ne baš diplomatski rečnik da opiše svoju fascinaciju fizičkim izgledom ćerke Billa Gatesa, koja ima 22 godine i mogla bi unuka da mu bude.

Nema nam spasa.… Nastavite sa čitanjem >>

Lyndon Johnson je rekao naciji

Lyndon B. Johnson je bio potpredsednik SAD početkom šezdesetih, a postao je predsednik nakon ubistva Johna Kennedyja 1963. godine. Naredne godine pobedio je na izborima za predsednika SAD, a ostao je na čelu države sve do 1969. godine.

Njegov mandat obeležile su brojne kontraverze o kojima se i danas raspravlja, u zavisnosti od političkih stajališta brojnih autora tekstova i knjiga.… Nastavite sa čitanjem >>

Idemo u rat

Početkom devedesetih, u vreme sankcija i astronomske inflacije kojih se nerado sećamo, malo ko od nas je i razmišljao o muzici. Te godine su mi uglavnom služile da nanovo pretresam svoju diskoteku, a noviteti su se dobijali na kašičicu. U trenutku kada se Čeda Fancy pohvalio na mreži da je u posedu dva albuma grupe Manic Street Preachers, nisam mnogo oklevao – uskoro mi je poslao kasetu koja se par godina potom non-stop vrtela u kući.

Planula je ljubav još na prvo slušanje.… Nastavite sa čitanjem >>

Srećković

Američka vojska, normalno, ima i orkestre. No, draže joj je da koristi “instrumente” kojima je vičnija, pa se slobodno može reći da se ovaj ogromni bend nalazi na svetskoj turneji već nekoliko desetina godina. Mogli bismo toj turneji da damo i prigodno ime. Recimo, Democracy World Tour, a lista zvaničnih i nezvaničkih gostovanja je povelika – počelo je 1950. godine u Koreji, nastavila se u Gvatemali, Indoneziji i Kubi, a u novije vreme svakodnevno pratimo šta se dešava u Iraku, Libiji ili Siriji.



Svraćali su i do nas 1999. godine, ali je bolje to da ne pominjem.… Nastavite sa čitanjem >>

Obećanja, obećanja

Ma koliko jutarnja nesica imala zadatak da me prodrma i popravi mi raspoloženje, šetnja po portalima (čitanje novina uz kafu je navika koje ne mogu da se otarasim) uvek ga pokvari. Evo, čitam kako se EU izjasnila da će da nas prihvati pod svoje skute 2025. godine. Kako pamtim kao slon, prisećam se kako nam je pokojni premijer to isto tvrdio za 2007. U međuvremenu, ništa se pametno nije desilo, a život nam se srozao na najniže grane. No, u drugom tekstu, prenosi se izjava Predsednika da ćemo ove godine imati prosečne plate od 500 €. Doduše, to isto je govorio još pre par godina, ali u Srba je kratka pamet – ko se toga još seća? Jedino o čemu se ne govori je kako stići do tih novaca jer posla je sve manje.

No, obmana od strane političara nije samo naša specijalnost.… Nastavite sa čitanjem >>

Kereća posla, aktovi i evolucija narodnih poslovica: mali prilog za hroniku licemerja

A usput ćemo i da ispitamo granice vaše tolerancije na hipokriziju.
Bez obzira na razne parole koje pokušavaju da održe duh slobode negde u mislima, kad već sloboda ne postoji u stvarnosti, pravila ne postoje zato da bi se kršila. Pravila postoje zato da bi civilizacija mogla da funkcioniše. Iako mnogi poistovećuju pravila sa ograničenjima, ne zaboravimo to da se sloboda jedne osobe pruža tačno do slobode druge osobe i ni makac dalje: to je jedna od retkih razumljivih karakteristika koje opisuju civilizaciju ili barem ono što bi civilizacija dominantno trebalo da bude kao preduslov za nešto više.

Problem nastaje kada se skup pravila oblikuje tako da u njemu vladaju nelogičnosti, bilo da su potekle iz prostog nehata izazvanog ograničenjem uma ili sa namerom (očiglednom ili pak skrivenom) da se životni prostor iskrivi u nečiju korist. Ustrojstvo stvari tada postaje sumnjivo, jer se neka benigna glupost zabranjuje dok se neka realno štetna stvar održava, pa čak i stimuliše po veliku cenu: na šteti je većina. Negiranje činjenica koje dovode do takvih pojava predstavlja veoma čest oblik političkog licemerja.

Jedna od premisa na kojima je rock’n’roll nastao jeste bunt protiv rigidnosti i licemerja društva. A jedan od ljudi koji je svoj vek na sceni proveo sagorevajući u borbi protiv licemerja je Iggy Pop. Pa, da čujemo i, da prostite, vidimo šta on ima da kaže o tome.

Ovog puta, video prilog je “ispod crte”.… Nastavite sa čitanjem >>