Day: April 22, 2013

Pobegulja koja me navukla

– Hoćemo li? – upitala je moja baka.

Skočio sam kao oparen. Bio sam još od juče spreman, kada je pao konačan dogovor. Ko da joj kaže da sam cele noći samo kunjao, ne mogavši da zaspim od uzbuđenja.

Imao sam deset godina i mislio sam šta će reći roditelji. Ovo je bila tajna operacija, da ne bih prošao kao sa kupovinom bicikla, koja je bila stopirana u začetku.

Krenuli smo, a svaki moj korak je bio sve kraći i kraći. Kada smo stigli do izloga prodavnice, oči su mi se pretvorile u šoljice za kafu.

U mene je gledao, u dve nijanse sivog, GRAMOFON.

Dok je sa prodavcem završavala formalnosti, baka je rekla:

– Izaberi i neku ploču, šta će ti gramofon ako nemaš šta da pustiš na njemu.… Nastavite sa čitanjem >>

Pojam o opštoj teoriji relativnosti (O), treći deo

Mnogo mi je žao prosvetnih radnika, bezočno ostavljenih bez zaklona pod unakrsnom pucnjavom vazda nezainteresovanih đaka, iskeženih roditelja jakih očnjaka i sumanutih očekivanja raspalog društva. Želim da pomognem, koliko mogu.
Prvi deo

Drugi deo

Četvrti deo

Peti deo

Prostorvreme ubrzanih uporednih tela

Zadovoljan napretkom elemenata teorije, Ajnštajn se usuđuje da razmišlja o jednoj svakodnevnoj situaciji: telu koje rotira u odnosu na neko uporedno telo. Svi mi, stanovnici Zemlje, od virusa do Homo Sapiensa, nalazimo se na jednom takvom rotirajućem telu: Zemlji, u odnosu na Sunce. Kinematika i dinamika takvih kretanja su, naravno, odavno rešene u njutnovskoj mehanici, no temeljno-preispitujući Ajnštajn misaonim eksperimentom o rotirajućem disku zahteva da se provere komponente prostorvremena. Setimo se: kada disk rotira (pa makar i ravnomernom ugaonom brzinom) u odnosu na nepokretno uporedno telo, na svaku tačku deluje ubrzanje (bar centripetalno). Takođe, osa rotacije je tada u mirovanju.

Ispostavlja se da telo koje se kreće ubrzano ne možemo uhvatiti ni za glavu ni za rep; krećući se od centra diska ka periferiji, merenja daju sumanute rezultate: časovnici u svakoj tački tela otkucavaju različitim ritmom (u odnosu na nepokretno uporedno telo); odnosa obima i prečnika krugova su veći od broja π, merni štapovi se skraćuju ako merimo upravno na prečnik, a ostaju isti ako merimo u pravcu prečnika (naravno, u odnosu na nepokretnog posmatrača). Sve se ovo dešava jer se duž prečnika diska menjaju brzine kojima se tačke kreću:

Ako posmatrač na disku primeni svoj jedinični merni štap (štap koji je kratak u poređenju sa radijusom diska) po tangenti na periferiji, ovaj bi, procenjeno sa galilejevskog sistema, bio kraći od 1, pošto se pokretna tela skraćuju u pravcu kretanja. Sa druge strane, merni štap neće doživeti skraćenje u dužini, posmatrano sa K, ako se na disk nanosi u pravcu prečnika. Suprotno, ako on postavi svoj merni štap duž radijusa diska, posmatrač iz K ceni da nema skraćenja. Ako, dakle, posmatrač meri prvo obim diska, onda prečnik diska svojim mernim štapom i podeli potom ova dva izmerena rezultata, neće za količnik dobiti poznati broj π=3,14…, nego veći broj, dok bi, naravno, za disk koji miruje u odnosu na K ovakva operacija vodila tačno do π. (A. Ajnštajn, Relativnost 1916)

Nastavite sa čitanjem >>