Tag: muzika za popodne

Draguljče

Jedan od najpotcenjenijih albuma svih vremena je, posle dugačke pauze, ponovo dostupan u prodavnicama. Kada ga budete preslušali, zaigraće vam srce, kao što se to desilo i meni pre nekih 45 godina.

Krajem sedamdesetih prošlog veka nabavka novog muzičkog materijala je postala bitno lakša u odnosu na prethodne godine. Para je bilo dovoljno i devizne uplate u bankama su funkcionisale bez problema. Kako su mi strane novine dolazile poštom svake druge nedelje mogli smo da pratimo muzička zbivanja istovremeno kao i naši vršnjaci širom sveta. Ja sam imao još jednu pogodnost –  Ćale je nekoliko puta godišnje službeno putovao u evropske zemlje, a to je podrazumevalo i ceduljicu na kojoj su bila napisana pažljivo odabrana imena novih albuma na koje sam bacio oko. Pa šta od njih pronađe u pauzi između obaveza.

Nikada se nije vratio praznih ruku.

Nastavite sa čitanjem… “Draguljče”

Нема име, има број

Кад сам оно рекао да се из оне једне песме намножило наследника, имао сам пре свега у виду Тешку индустрију, али за њу бих морао мало да размислим шта да мислим, о том потом.

О овима знам још мање, ал’ ова ствар ми је занавек на плеј листи.

Већ у прва три коментара испод песме има више о групи него што сам досад знао. И како се зове певач, и да је после отишао у, гле, баш Тешку индустрију, да замени Вајту кад је овај кренуо соло.

И то је све.

има још

Testament

Sasvim neočekivano, najuzbudljivije ovogodišnje diskografsko ostvarenje dolazi od veterana koje su odavno svi već otpisali.

Muzičke enciklopedije su složne u jednoj stvari – četiri najvažnije britanske grupe zaslužne za promociju popularne muzike tokom šezdesetih su The Beatles, The Rolling Stones, The Kinks i The Who. Sklon sam da uz njih dodam i The Zombies koji nikada nisu postigli planetarni uspeh kakav su zasluživali. Zašto je to tako je za mene i dan danas misterija jer je evidentno da je potencijal postojao. Imali su fantastične pesme koje je uglavnom komponovao Rod Argent i zgodnog, vrhunskog pevača kao stvorenog za naslovne stranice novina (Colin Blunstone). Praktično recept koji u sličnim prilikama nije omanjivao. U njihovom slučaju nije se pokazao delotvornim.

Da li je u pitanju bio loš menadžment, nesnalaženje same grupe u muzičkom biznisu ili nešto sasvim deseto… To nikada nećemo saznati.

Nastavite sa čitanjem… “Testament”

Кокошка или јаје

Сарајевска сцена средином седамдесетих је била јако шарена, било је ту свачега. Индекси су већ били мало склоњени у страну, Бреговић је био у пуном узлету, ал’ било је ту и мноштво других, а нови примитивизам још није био ни измишљен.

И онда се не зна шта је ту кога направило, је ли Душко Трифуновић настао самом потребом да сви ти бендови имају неког ко уме да ниже стихове, или је понеки бенд настао јер је стих тражио да буде отпеван. Ко ће то знати. Ево, неки Нарцис Вучина напише песму на његове стихове, и то крене да пева когод се дохвати микрофона. Мени је у глави остала ова верзија као канонска.

Из ове песме су настала бар још два бенда, „Тешка индустрија“ и „Чисти зрак“, опет из истог тог таласа. Индустрију је направио Габор Ленђел, за тих пет године измењали тридесетак чланова, па су се после и они разишли, а Сеид Мемић Вајта („излазите, сва тројица!“) кренуо у соло каријеру; би писано да „неки критичари сматрају да је „Тешка индустрија“ неизбежна карика у историјском низу који повезује прогресивни рок Корнелија Ковача са пастирским роком Горана Бреговића.“

Nastavite sa čitanjem… “Кокошка или јаје”

Nuklearna zima

Najveća iznenađenja dolaze kada ih najmanje očekujete. I to od veterana za koje mislite da su odavno odsvirali svoje.

Ono što zajednički proživljavamo poslednjih nekoliko godina uticalo je i na muzičku industriju. Sve je manje zaista velikih albuma, hiperprodukcija svega i svačega nas sve više čini površnima, a tu i tamo bljesne po koje zanimljivo izdanje na koje, najčešće, slučajno naletimo. Ili po preporuci. Da mi je neko rekao da ću proteklih šest meseci najčešće slušati grupu koja je započela sa radom još davne 1965. godine, mislio bih da me zavitlava. No, desilo se upravo tako.

Vreme je da se upoznamo sa grupom The Cowsills.

Nastavite sa čitanjem… “Nuklearna zima”

Razgovaraj sa mnom

Globalizam želi sve nas da strpa u nekakav Metauniverzum. No, iskre svesnosti o gadnim posledicama te ideje tinjaju širom sveta.

Dok se čvarim na letnjim temperaturama koje nama, prirodnim plavušama, nikako ne odgovaraju, pokušavam da se skoncentrišem na slušanje nekih albuma objavljenih u poslednjih par meseci. Slaba vajda. Dok znoj počinje da natapa majcu, misli mi vrludaju na sve strane i počinjem da shvatam da mesecima unazad nisam čuo ništa što bi me nateralo da se zalepim za album/pesmu koja će mi trajno nešto značiti. A to ima za posledicu da me ne svrbe prsti kako bih napisao komentar, što već počinje ozbiljno da me zabrinjava.

A onda mi je sinulo.

Vrativši se koji mesec unazad, prisetio sam se da sam novi album grupe Belle & Sebastian slušao gotovo svakodnevno, barem 20-30 puta. A to je siguran znak da mi se dopao.

Nastavite sa čitanjem… “Razgovaraj sa mnom”

1865 (96 stepeni u hladu)

Teška priča iz jamajčanske istorije iznedrila je antologijsku pesmu koja nikada neće postati hit.

Približava nam se leto. Kao i svake godine, odlažemo zimsku garederobu i pripremamo se kako da preživimo na visokim temperaturama. Ono što ja dodatno činim je da posegnem za kolekcijom reggae albuma, jer savršeno dobro znam da će muzika sa njih da me probudi iz zimskog sna i ubrizga mi u vene pomalo posustalu energiju.

Uz reggae telo samo od sebe počinje da se razgibava.

Nastavite sa čitanjem… “1865 (96 stepeni u hladu)”

Tiha voda breg roni

Čudesnih albuma koji slušaoca ostavljaju bez daha je veoma malo. J.R. August je snimio još jedan.

U jesen 2019. godine objavili smo recenziju debitantskog albuma J.R. Augusta ostajući zatečeni kvalitetom tog izdanja. U međuvremenu se svašta desilo: objavljen je album Murky Waters sa pesmama koje su se do tada mogle naći samo u digitalnom obliku, pa onda video snimak fenomenalnog koncerta u Lisinskom… Da ne spominjem osvajanje tri Porina, najprestižnije muzičke nagrade u Hrvatskoj.

A onda smo morali da se “zabavljamo” sa Covid pandemijom koja nam je svima poremetila životne planove.

Nastavite sa čitanjem… “Tiha voda breg roni”