U potrazi za kvadratom (8): U pauzi koncerta

Postoji jedna niša u oblasti fotografije u kojoj su čak i neki kompetentni posmatrači rekli da sam prilično uspešan: to je koncertna fotografija. Postoji samo jedan mali, malecki, ovolišni problem: živim u polumrtvoj varoši, na dobre koncerte putujem sve ređe, a tamo se više uzdam u dobru volju redara nego u nekakve akreditacije. Ruku na srce, nema tu radosti ako bi se fotografisanje pretvorilo u posao. Što se uživanja tiče, relativno dobro sam savladao veštinu da fotografišući dok pratim koncert ne smetam ni sebi ni drugima, što ponekad i nije tako lako. Ova fotka je pak nastala u pauzi prvog od tri koncerta grupe Brit Floyd, izvesno najčuvenije Pink Floyd Tribute grupe, novembra 2012, kada sam bez ikakve smetnje prišao pozornici i slikao kao da ne postoji sutra.

Motiv je zahvalan za kvadrat, a kao štampani panel na zidu tematski je svakako blizak senzibilitetu doma u kojem vazda zvoni nekakav rock’n’roll. Ova isprana cijan boja je upitna: namerno sam je ovde stavio takvu jer želim da ispitam kako će izgledati na simulaciji prostora. A sad, dok pišem ove redove, zapravo imam jednu sasvim drugu ideju (isprobaću i nju), nego neću da ugrađujem naknadnu pamet u ovaj eksperiment.

Najzad, valja da pamtimo: naknadna pamet nije pamet.