U potrazi za kvadratom (prolog)

Ne bih znao odakle da počnem, pa se neću ni truditi da vam objašnjavam sve. Prosto, razumite da živim u zemlji u kojoj nije čudno raditi normalne stvari u nenormalno vreme, sa svega 25-30 godina kašnjenja.

Da, znam: iznenađeni ste što uopšte vidite neki novi sadržaj na Suštini pasijansa. Prepustili smo blog zubu vremena, sve pokušavajući da prepoznamo postoji li valjano opravdanje da ga održimo u životu. I da ne poverujete, takve razloge uvek bez problema nađemo. Ćeraćemo se još, što bi ono rekli stari Etrurci.

A šta to bi do sada? Ne mogu da pričam u ime svojih dragih prijatelja i saradnika, čestitih samuraja Skoja. Moje poverenje u svakog od njih nije ni za mrvicu manje nego u času kada sam ih pozvao ovamo. Isto tako, njihovi razlozi za tišinu… Pardon – njihovi razlozi za ćutnju jednako su snažni i ja to uvažavam u potpunosti. Zato mogu da pričam samo u svoje ime.

Kada bih vam pričao sve od početka, trajalo bi predugo, teksta bi bilo više nego što biste hteli da pročitate (već ga ima), a ne bih postigao ništa. Umesto toga, uposliću Suštinu pasijansa kao sredstvo koje će mi pomoći da rešim jedan ozbiljan rebus. Počeću jednom fotografijom, načinjenom veče uoči ovog objavljivanja:

Sadržaj ove fotografije je dominantni razlog što sam zapostavio Suštinu pasijansa.

Ovo što vidite na slici je enterijer kuće koju smo Jasna i ja nazvali Albertina.

Razlog takvog imenovanja vama nije važan, no reći ću vam samo toliko da svi koji nas poznaju i znaju čime se to bavimo bezmalo već dve godine uvek započinju razgovor rečima “Kako napreduje u Albertini? Kada planirate da se uselite?”

Uselićemo se kad se uselimo. Otkud znam: već kasnimo preko trideset godina i sad više ne vidimo razloga za žurbu. Zato sve ide u sitna crevca. A tu nastupa moja namera ovde.

Obratite pažnju na kvadrat na zidu u trećem planu. To je, kako moj arhiteča to voli da naziva, blenda za fotografiju. Najzad, odavno je rešeno da će se na zidovima u Albertini nalaziti moje fotografije. Problem je samo u tome što dok sam se ja bavio nekim drugim i prečim stvarima, arhiteča je rešio da ta fotografija, ozbiljnih dimenzija, kaširana na nekom tankom materijalu i osvetljena LED trakama po gornjoj i donjoj ivici, bude kvadratnog formata. I kako ja sad da postignem kompoziciju (i perspektivu spram ulaznih vrata!) na kvadratu? Evo, lupam glavu već tri meseca i još ništa nisam smislio, a dan useljenja se bliži… Imam sopstvenu arhivu od preko 100.000 fotografija i među njima bih mogao da pobrojim na prste jedne ruke sve kvadratne kompozicije koje su optimalne kao takve. Nijedna od njih nije za zid, pogotovo ovaj. Prosto, nisam se bavio u tom smeru kompozicije. Kvadratni format je najčudniji za fotografiju i danas je malo onih koji se odlučuju za takav iskaz.

U prevodu na srpski, to znači da moram da zagnjurim u arhivu, interaktivno kroz Lightroom, i potražim kandidate. Svaki kandidat će biti predstavljen ovde i pustiću da se “kuva” u perspektivi ove potrebe. Na kraju ću najuži izbor uglaviti montažom u nekoliko fotografija tog prostora, pa doneti odluku. Budete li našli za shodno, komentarisaćete ono što vidite i pomoći ćete mi u tom procesu.

Ovo je pravi trenutak da vas podsetim da prazni komplimenti ne pomažu nikada i nikome.

Ima neke pravde u ovoj nameri, bar ja to tako osećam. Bavljenje primenjenom fotografijom na ovom mestu je svojevrsno zatvaranje kruga, jer jedan od tri primarna razloga nastajanja Suštine pasijansa beše da isprati moj prvi ciklus serije fotografija “jedna na dan”, što je jedan od standardnih načina da se svako natera da se bavi fotografijom svaki dan, razmišljajući o celom procesu, od namere do rezultata (onaj škljoc na fotoaparatu je samo jedna etapa u nastajanju fotografije, čak bih rekao da nije najvažnija, već samo nužna). A baš to mi sad treba: da dokumentujem jedan proces od namere do rezultata. U ovom času je baš tako: ništa sem namere nemam. Uz malo sreće, poslednji prilog u ovoj seriji će imati reč “epilog” u naslovu, a fotka koju budem tada objavio će biti prikaz fotografije montirane u blendi naspram ulaznih vrata Albertine.

Držite mi palčeve da uspem.

2 komentara na temu “U potrazi za kvadratom (prolog)”

  1. Smajli koji drži palčeve.
    (beleška za mene: “normalno” nije deo captcha sistema)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA ImageChange Image