Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Čudesnih albuma koji slušaoca ostavljaju bez daha je veoma malo. J.R. August je snimio još jedan.
U jesen 2019. godine objavili smo recenziju debitantskog albuma J.R. Augusta ostajući zatečeni kvalitetom tog izdanja. U međuvremenu se svašta desilo: objavljen je album Murky Waters sa pesmama koje su se do tada mogle naći samo u digitalnom obliku, pa onda video snimak fenomenalnog koncerta u Lisinskom… Da ne spominjem osvajanje tri Porina, najprestižnije muzičke nagrade u Hrvatskoj.
A onda smo morali da se “zabavljamo” sa Covid pandemijom koja nam je svima poremetila životne planove.
Ako su ti vera i životni principi takvi da na formiranje tuđeg mišljenja utičeš širenjem lažnih i polu-informacija, onda ti i nisu neka vera i principi. Kako god da ih ti nazivaš.
Nema mnogo viber-grupa u kojima sam član (obavezno dve roditeljske – jedna u kojoj je i razredni starešina i jedna u kojoj nije (da možemo da ogovaramo školu)). Ima tome neki dan gde je u jednoj od tih viber-grupa koje (ne)redovno pratim pristigla tako neka glupost o ravnoj Zemlji, virusima koji nastaju od 5G-zračenja, anti-vaksinaškim aktivnostima i slično. Čak i da su viber-objave u toj grupi samo na takve teme (a nisu) ne bih napustio grupu; držala bi me znatiželja koliko tu ima mašte, a koliko samo tupave, besmislene reprodukcije. U takvim sam slučajevima često samo pasivni posmatrač, ali je pre neki dan neko objavio anti-vakcinaški baner u kojem se poredi spisak država sa obaveznom vakcinacijom i spisak država u kojima su bili koncentracioni logori. Naravno, tekst se završava uz opšte poznatu rečenicu “pametnom dovoljno”.
Valjda znamo da nije baš pametan onaj koji ta dva poredi, ali efekat u grupi je postignut – složili su se odmah i ostali anti-vakcinaško nastrojeni. A “pametnom kojem bi to bilo dovoljno” bi pre palo na pamet da uporedi koliki su procenti obuhvata vakcinisanih u onim zemljama/oblastima gde vakcinacija (ni)je obavezna, jer na primer Norvežane ne treba “zakonom učiti” koliki je značaj vakcinacije.
Kad sam, a morao sam, argumentovano reagovao na pomenutu glupu objavu, njen autor(?) je počeo da se pravda da je tu informaciju pokupio sa Fejzbuka. Misli da ga to valjda opravdava, pa ga je iznenadilo što sam ga pitao da li baš svaku glupost i zlonamernu objavu koju vidi na Internetu mora da širi okolo bez imalo uključenog mozga (ako zna gde se to uključuje). Tad je krenulo pozivanje na veru i životne principe.
Postoji jedno znanje koje nastaje samo od sebe. Niko nikog nikada nije naučio tom znanju, jer ne možete uhvatiti senku pokreta i reći da ste uhvatili pokret.
Ovog puta, ne zabavljamo se ekstremnim “sportskim” disciplinama,
već upozoravamo na ozbiljan problem reklamiranja otrova.
Sećate li se filma “Bullitt” (1968)? A sećate li se one jurnjave kolima, kada je najzad jednom za svagda odlučeno da li je bolji Ford Mustang ili Dodge Viper? E, pa iako nema veze sa tom konkretnom jurnjavom, ovo što smo spremili za danas predstavlja dopingovanu ideju najbolje filmske jurnjave, snimljene na ulicama San Franciska, a neka mesta iz čak i prepoznajemo.
Dopingovana ideja?
Nastavite sa čitanjem… “Gospodin Otrovčić se vozika Bulitovim stazama”
Ma, znam da je već bilo, ko te pita je li bilo, kad je bilo i koliko puta je bilo. Daj još jednom.
Baš bi bilo zanimljivo ispitati kako bi koji od ovih četvorokošuljaša danas reagovao.
Da budem iskren: koliko god da su mi se dopala tri filma “Gospodar prstenova”, toliko sam potpuno nezadovoljan ovim što je urađeno sa “Hobitom”. Razumem ja da je franšiza LOTR donela svojoj produkcijskoj kući pet milijardi dolara, Novom Zelandu još tri, te da je reč o gigantskom biznisu koji donosi veće pare nego neka železara, ali usraše motku sa tom holivudizacijom jedne sasvim čestite priče u kojoj pohod na blago uopšte nije poenta.
Nastavite sa čitanjem… “Kako je trebalo da se završi ujdurma sa Šmaugom”
