Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Hajde da malo uposlimo sivu masu između ušiju. Poslušajte dobro ovo što sledi.
Iako svi znamo da je ovo muzika iz filma, očigledno je da ovo delo funkcioniše i kao homogena celina kojoj slika iz filma “Dobar, loš, zao” više nije potrebna. Pitanje glasi: koji je to atribut muzičkog dela koje uspeva da se odvoji od svog osnovnog konteksta i postane celina za sebe?… Nastavite sa čitanjem >>
Nećete se izvući. Nema vam spasa. Opet pasulj.
Al’, ajde, bili ste dobri. Nije čorbast sa rebarcima nego gravče na tavče, koje svi redom zovu tavče na gravče. Ako neko nađe fotku tiganja kako se zapiče na pasulju, nek pošalje, objavićemo obavezno.
Prijatan nedeljski ručak vam želimo… Nastavite sa čitanjem >>
Početkom osamdesetih, sa zaletom MTV-ja, medijska slika muzičke scene se promenila. Našim malim ekranima su defilovale horde novoromantičarskih lica sa natapiranim frizurama, savršenim mejkapom i u najluđim odevnim kombinacijama. Spotovi sa novim pesmama su se štancovali svakodnevno, a mi ovde, na brdovitom Balkanu, svoju porciju smo dobijali “na kašičicu” – Partija i muzički urednici na državnoj televiziji su smatrali da je doza od 15 minuta dnevno sasvim dovoljna za znatiželjne, ne bi li omladina ostala zdrava.
Srećom, takav režim emitovanja spotova je kratko trajao.… Nastavite sa čitanjem >>
country roads take me home, john denver, Ne znam koliko će se složiti naši prijatelji rasejani po celom svetu tek, nostalgija za domom je veoma zeznuta stvar. Zna da se pojavi u najneočekivanijim trenucima i na mestima gde se inače ugodno osećate. Jedan od mojih rasejanih mi je pričao da je, uprkos tome što je vodio relativno lagodan i poslom neopterećen život, povremeno imao napade anksioznosti. Ono, kada mislite da će srce da vam iskoči, bez nekog valjanog razloga.
I kako uspevaš da se izboriš sa tim? – pitao sam ga.
Nikako. Nekoliko tableta reši stvar… Nastavite sa čitanjem >>
Воле људи да се сликају, па то ти је. Није битно ко је фотограф, није битно шта ће бити са тим сликама, ништа није битно. Само обред позирања да се обави(је), да се доживи шкљоц, па нек иде живот.
Од свих таквих прилика, ово је ваљда најстарија сачувана. Јер ретко је било да сам могао да утрошим квадрат на самозване добровољце за позирање, коштало је то штогод. Био бих, уз то, под сумњом да им наплаћујем оно што сам урадио на клупском материјалу (што се тада већ увелико решавало тако да се користио свој материјал). Зато сам ово ретко радио, и зато је ово изузетак. Јер остало је ваљда пола траке коју треба хитно развити, а појавио се неко са дугом цеви од 300мм. Дакле, ај на улицу и брзо шкљоцај.
Ово је снимљено са бар десетак метара, тј стајао сам испред клуба а они пред улазом другог или трећег комшије. Данас практично строги центар, ал’ онда се нису нешто убијали од строгоће, у Цара Душана је још била она коцка, асфалтирано је тек коју годину касније, и било је сасвим могуће да ту камион са приколицом стоји паркиран цео викенд. Немам појма ко су, нису се никад појавили да траже фотке, само су тражили да се сликају, и онда уредно отпозирали. Снајка би била импозантнија из профила, шацујем пети месец, ал’ сад шта је ту је.… Nastavite sa čitanjem >>
Na samom kraju sedamdesetih, euforija oko punka/new wavea je već počela da splašnjava. Akcenat muzičke britanske industrije je bačen na zabavu, pa otuda pojava Novog Romantizma, koji će biti dominantan narednih 5-6 godina. S druge strane, pojavile su se grupe koje su bile opčinjene elektronikom i dance muzikom. Za njih će novinari smislitii žanrovsku odrednicu synth pop movement, a grupe poput Human League ili Orchestral Manouvres in the Dark postići će globalnu popularnost.
OMD će postati trajna inspiracija za junaka današnje priče.… Nastavite sa čitanjem >>
Sredinom sedamdesetih, kao brucoš na ekonomskom fakultetu, već sam razmišljao o tome kako da popravim finansijsku situaciju i pojačam džeparac. Kao “mali koji poznaje muziku i ima iskustva” brzo sam počeo da tezgarim u lokalnoj diskoteci koja se u to vreme reklamirala kao “najveća na Balkanu”. Ne znam da je bila najveća, ali je u njoj tokom vikenda bio pravi krkljanac kada se okupi dve-tri hiljade napaljenih klinaca na jednom mestu.
Lova za taj posao je bila odlična, a cuga besplatna. 
Retki su albumi koji znaju da me na prepad ščepaju, uvuku u sebe toliko duboko da zauvek ostanu u mojoj glavi, a da pri tome pojma nemam o čemu autor peva. Štaviše, taj detalj nije ni bitan, jer od prvih taktova ove pesme uvučeni ste u magični svet nekog drugog podneblja u kojem caruju isključivo emocije i iskonska lepota.
Šta, niste još pustili? 
