Month: July 2015

Chuck Jones, evolucija jednog umetnika

Zvoni vam negde ime iz naslova? A šta ako kažemo “Looney Tunes“? A da li vam išta znači stara parola “That’s All, Folks“?

Chuck Jones je bio jedan od reditelja crtaća za Warner Bros Cartoons. Tokom perioda od preko 20 godina na tom poslu, u više od 200 filmova koje je režirao, razvio je metode za gestove animiranih junaka koje, po mnogima, nisu prevaziđene do dana današnjeg. O tome govori sledeći kratki video zapis.

A koji je vaš omiljeni junak iz serijala Looney Tunes? A koja faca?… Nastavite sa čitanjem >>

Kašmir, bez šala

Može li se popraviti savršeno? Pitanje je teško, najpre zbog toga što iziskuje prepoznavanje savršenstva. A zatim, pitanje je da li savršeno uopšte definišemo tako da ima mesta nekoj popravci – jer, najjednostavnija definicija savršenstva upravo i jeste “ono što se ne može dalje unapređivati”.

Međutim, ja se ovde ne bavim rekreativnim češkanjem malih sivih ćelija. Ovo pitanje mi se nametnulo pre nešto više od dvadeset godina, kada sam prvi put čuo ovu izvedbu jedne od najboljih numera u opusu Led Zeppelina. Tada sam se zapitao, a pitam se i danas, nekoliko desetina hiljada sati slušanja muzike kasnije: jebote, kako im je ovo uspelo?

Da nije posredi manjkavost u reči “savršeno”?… Nastavite sa čitanjem >>

Ima nečega večeras u tebi

Muzički ovisnici Ujedinjeno Kraljevstvo najčešće doživljavaju kao državu u kojoj sve pršti od rock & rolla. Jok, bre! Tamo je samo muzička industrija već decenijama dobro organizovana, a postoji i nekakva navika ljudi da se sluša sve i svašta.

Statistički podaci iz sedamdesetih tvrdili su da žitelji UK imaju u posedu preko dvadeset miliona gramofona – više nego što nas je bilo u staroj nam državi.… Nastavite sa čitanjem >>

Utovar nedeljom, 19. jul

Ko poklopa popu bob?
Ili je, može biti, neko ili nešto popu poklopalo pamet? Uglavnom, otme nam se tu i tamo poneki pogled u vesti, pa nakon što savladamo prvi talas gađenja, a zatim izdržimo onaj drugi talas u kojem dominira jeza samokritičkog posipanja pepelom, ostanemo zatečeni kao da nam je prvi put, a nije, bujicama gluposti na svim nivoima svesti i nesvesti.

EvoUglavnom, tamo neki prota koji je zadužen za upravljanje Sabornom crkvom u Beogradu, onom koja je predmet najvećeg interesovanja ne baš malog broja stranih turista koji dolaze u Beograd leti, odlučio je da svima onima koji nisu vernici u aktivnoj nameri ulaska u crkvu zarad obraćanja Svevišnjem naplaćuje ulaz u crkvu u iznosu od jednog evra. Na negodovanje nekih koji su stupili u kontakt sa njim u nameri utvrđivanja istinitosti te sramotne vesti, krele je naglasio kako je to uobičajena praksa u svetu, vešto stavljajući sebi stopalo u usta tom izjavom. Usput je brže-bolje izmrsomudio nešto o tome da se naplaćuje samo organizovanim grupama (i time aftamacki zabio još jedan autogol) i nizom verbalnih manevara u nastavku potvrdio da smo mi kao narod, sami sebi najveća kazna.

Nama je, pak, bilo naročito uvredljivo to što među nama ima i onih koji su za svog putničkog staža posetili već desetinu-dve država i pritom zavirivali u razne crkve i bogomolje. I nikad niko, ama ni jedan jedini put, čak ni u građevinama sakralne prirode kroz koja dnevno prođe po više hiljada ljudi, nije naplaćivao ulaz. Otkad je sveta i veka, u bogomoljama postoje kutije u koje posetilac ubaci dobrovoljni prilog u iznosu koji sam nađe za shodno da odredi – ili ne učini to ako ne želi. E sad, uvredljivi deo je u tome što nama više nije jasno da li smo mi to šugavi, gubavi ili je nešto drugo posredi, pa niko nije hteo da nam priđe i udari rampu na ulazu. Čudna vremena, baš čudna.

Buda

O onima koji su ovu budalaštinu pokušali da izmanevrišu svakodnevnom jadikovkom o neplaćanju PDV, strogo pazeći da tom prilikom slučajno ne pomene i neke rezidente Kneževine Monako, drugi put ćemo raspravljati.… Nastavite sa čitanjem >>