Author: Peacock

Vreme će pokazati

Kada si klinac, a zakoračiš u okean koji se zove muzika, uvek postoji velika verovatnoća da se udaviš. Uđeš nesigurnim koracima u vodu i počneš da plivaš, nemaš čestito za šta da se uhvatiš i sve strepiš da te neka sila ne povuče na dole. Znam mnoge koji su zaplivali, pa su se predomislili – ceo život ostali su da plutaju u bazenčetu veličine pet puta pet metara, pa mi je uvek istovremeno i smešno i tužno kada potegnu priču o nečemu od čega sam, srećom, odavno otplivao.

Da budem jasniji: svako zaključavanje u jednu vrstu muzike ili žanr je, na duge staze, mentalno samoubistvo!… Nastavite sa čitanjem >>

Pomozite matorcima

Help the aged,
One time they were just like you,
Drinking, smoking cigs and sniffing glue.
Kako vreme prolazi, ova pesma postaje sve aktuelnija. Mora da je Jarvis Cocker imao neke vizije o svojoj budućnosti. Ili se, naprosto, uplašio od toga šta ga čeka posle tridesete.

U stvari, voleo bih da ga čujem šta danas misli o tome, kao zreo čovek. Kada imaš pedeset, postaneš svestan da vreme više ne radi za tebe. 🙁… Nastavite sa čitanjem >>

Pesma proroka

Onomad me Gugao obavestio da ima nove servise i da će mi biti komfornije ako pređem na njih. Na taj način ću biti u boljem kontaktu sa prijateljima. Ispada da on bolje od mene poznaje moje prijatelje. Fala lepo, prijatelja imam dovoljno, novi mi i nisu potrebni, zadovoljan sam i sadašnjim kontaktima i ne volim preterano komfor.

Volim da žulja, tada se opustim, uživam i siguran da ne sanjam. 🙂

I tu nije kraj priče. Kaže mi još i da ću da dobijam mejlove od nepoznatih ljudi, jer Gugao zna kako će oni da me pronađu. E, neće ga, majci, odmah isključujem. Do daljnjeg! Smisliće oni već nešto drugo od čega ne mogu uteći, pa da kupim vreme. 🙂… Nastavite sa čitanjem >>

Nevidljivo mastilo

Razuzdani engleski tinejdžeri su uživali u rođendanskoj žurci. DJ je uspešno jahao dance/trance talase sve dok domaćinu – slavljeniku nije palo na pamet da zamoli ćaleta da sa svojim društvom odsvira nešto za njegovo društvo. Matorci su se malo nećkali, pa su doneli instrumente i uštekali se.

Ono što je usledilo ne može se opisati, grmelo je i sevalo na sve strane.

Klinci su bili zatečeni, za njih je to bio samo skup matoraca koji sa njima piju pivo & okreću roštilj. A na improvizovanoj pozornici razvaljivao je Van Der Graaf Generator!… Nastavite sa čitanjem >>

Žalopojka

I read all the letters
I read each word that you’ve sent to me
And though it’s past now and the words start to fade
All the memories I have still remain
Razumem & saosećam sa čovekom potpuno, nije mu lako. A ko ustvrdi da mu se nešto slično nije desilo, masno laže. 🙂

Utešno, dešava se i velikim facama.

Nezgodno je što ovakve pesme izlete napolje, usnime se, mnoge postanu popularne, pa kada preboliš temu & ideju, često se pokaješ što si je i napisao. 🙂… Nastavite sa čitanjem >>

Ne boj se mraka

Dead of the night babyWe’re finally aloneI’ll pull up the shadesIf you’ll unplug the phone

Majku mu, nikada se priča neće promeniti! 🙂

Klinci to danas zovu “muvanjem“. Čini mi se da je nekada žargon za ovu radnju bio raznovrsniji. A i telefon se isključivao čupanjem štekera iz zida, a ne kao sada, dodirom na ekran.

To je samo promena forme koju je donela tehnologija, suština zauvek ostaje ista. … Nastavite sa čitanjem >>

Čokoladno mleko

Iz sna me trgla uporna zvonjava na vratima. Gledam sanjiv oko sebe, primećujem da se još uvek nije razdanilo, tražim šta ću da ogrnem i u sebi psujem. S obzirom na to da se budilica nije oglasila, zaključujem da je neradni dan. Ili sam se možda zeznuo, ne znam ni sam.

Otvaram ulazna vrata i gledam u mlađanog komšiju, onoga što stanuje ispod mene.
– Izvini komšija što te budim, procurelo mi…
–  Šta ti je procurelo?
– Pa, voda… Igram vaterpolo u kuhinji. Zvao sam službu održavanja, rekli su da će da dođu, uzdrži se od puštanja vode dok se stvar ne sredi.

Sređujem se, mutim Nesicu i pokušavam da zamislim službu održavanja kako pod rotacionim svetlima hita da komšiji sredi puklu cevku. Slabo mi ide, ni slike ni tona. Osećam da će komšija da sačeka ponedeljak.

Palim cigaretu i otpijam kafu. Po glavi mi se vrzma ona narodna: Po jutru se dan poznaje! A ako je ovako počeo, bolje da se vratim u krevet i ponovo probudim. Ko zna šta će još loše da se izdešava…… Nastavite sa čitanjem >>