Neki čudan bluz

Sa N. sam se upoznao u Gimnaziji. Bio sam maturant, a ona jedna od klinki koja je tek kročila u nju. Iskra između nas se pojavila par godina kasnije i cela priča se pretvorila u veliku ljubav. Od onih za koju mislite da je za celi život. Usred te priče, dok sam mislio da imam krila i da letim, moj Vule, stariji i iskusniji, rekao mi je: “Gledam vas kao golupčiće, sjajna ste kombinacija, ali ima jedan mali problem – prerano ste se sreli. Sagorećete…”

U tom trenutku sam se osećao kao da mi je opalio šamarčinu, ali se pokazalo da je Vule bio u pravu.

Nema osobe kojoj se nešto slično nije desilo, a pokazalo se da je ona narodna da prva ljubav zaborava nema – tačna. Neki, poput mene, odboluju i nastave drugim putem, a drugi vole da se vraćaju prošlosti i stalno je, nanovo, analiziraju tražeći trenutak u kome su pogrešili.

“Koop Islands Blues” je pesma koja upravo govori o ovoj drugoj grupi ljudi, u kojoj njena junakinja po ko zna koji put pokušava nanovo da shvati šta joj se i zašto izdešavalo u životu, uz tešku patnju i bol kojeg se ne može otarasiti…

Koop su ovu priču maestralno muzički ispratili, kreirajući poslasticu koju joj je teško odoleti. Tako sam morao da “proverim šta je to Koop”.

Wikipedija navodi da je to elektronsko-džezerski duet iz Švedske. Kako su izdali samo tri albuma za deset godina postojanja, krenuo sam od početka. Sons of Koop (1997) je zaista moderna elektronika prožeta trip hopom, sa nekoliko interesantnih pesama i čestim neuobičajenim aranžmanskim rešenjima koji govore o nesumnjivom talentu autora. Zvučao mi je kao ogromna slagalica koja je pažljivo sklapana, ali nedovoljno intrigantna da se suštinski razlikuje od sličnih radova.

Waltz for Koop (2001) je bio džinovski korak napred. Spakovan u moderno ruho, atmosferom je podsećao na radove legendarnih džez junaka iz pedesetih koji se lako slušaju. Ako se površno sluša, to je savršena muzička kulisa za svakodnevne stvari. No, kada stavite sluške na uši i obratite pažnju, jasno čujete da je lepota u detaljima. U taj sadržaj uložen je veliki trud, a pesme su skoro savršene u okvirima žanra. Koop Islands (2006) se samo nadovezao na prethodni album – ovoga puta Magnus Zingmark i Oscar Simonnson su inspiraciju potražili u ludim tridesetim, tako da njime preovlađuje swing kabaretska atmosfera.

Iako je Waltz for Koop zaradio švedski Grammy, Simonsson je pomalo izgubio živce i interesovanje za dalji rad. “Prešli smo dug i mučan put: od prvog albuma za koji niko nije čuo, preko drugog koji su mnogi čuli, ali ga je malo ko razumeo, do trećeg koji se pojavio u potpuno pogrešno vreme, ali zahvaljujući Youtubeu postaje sve slušaniji… Došlo je prvo dete, pa drugo, bavio sam se sasvim drugim životnim problemima… ”

Posle 5-6 godina hibernacije, na nagovor izdavača da čuje talentovanu mladu pevačicu, Simonnsen se vratio muzici. Koop Oscar Orchestra bez Zingmarka je nastupio na BITEF-u krajem 2015. godine, a navratili su se u Beograd i prošle, 2016. godine.

Iz nekih, samo Simonnsenu znanih razloga, još uvek ništa nisu objavili.