Kratka povest svega

Malo nauke, kad joj vreme nije: em leto, em subota, em raspust, em još nije pala kiša. Pa još teške teme, pa još onaj baja što nas vešto uvuče u svoj intrigantni stil pričanja o stvarima toliko temeljnim da ispod tog temelja nema ničega – ni vremena ni prostora, a pogotovo ni prostorvremena.

Neil deGrasse Tyson, po ko zna koji put. Kamera: ide! Ton: ide! Svetla: pali! Idemo.

Svi vi koji ste upravo pomislili nešto na temu “šta mi je ovo trebalo”, zapitajte se najpre: šta vam je trebalo da dolazite na Suštinu pasijansa? Prvi put ste zalutali ili pratili neku preporuku – ali, zašto ste došli drugi put? Mora biti da postoji razlog tome. E, pa ako je postojao razlog, onda postoji i opravdanost da stalno učite.

Ako vam je teško da svakog dana naučite ponešto – ili barem da svakog dana izložite sebe nekom mentalnom iskušenju – tada je nejasno zašto ste ovde.

To što se vi sad možda osećate neprijatno nikako ne znači da niste dobrodošli.

(Sačekaćemo malo da odmrsite prethodnu rečenicu. Ako vam ide teško: dobrodošli ste, a ako mislite da niste, onda grešite i mi želimo da vama bude ugodno. Eto, vidite, umemo da napišemo i rečenicu bez duplih negacija. Možemo li sada dalje?)

Posle ovog vikenda, na Suštini pasijansa će zavladati stanje letnjeg dremeža. Predlažemo vam da to vreme posvetite traganju za zaboravljenim prilozima. Koristite kategorije, kalendar, oznake. Napravite neku benastu pretragu i izvucite prilog od pre četiri leta (ili tri, ili dva…). A onda, u komentaru ispod tog priloga napišite zašto vam je baš taj prilog bio po volji ili – ako biste radije da izrazite svoje mišljenje nego da vam mi imputiramo zadovoljstvo – isprovocirajte nas na diskusiju.

Dakle, Dr Tyson se tu zatekao samo u ulozi podvodača.