Dok se čvarim na letnjim temperaturama koje nama, prirodnim plavušama, nikako ne odgovaraju, pokušavam da se skoncentrišem na slušanje nekih albuma objavljenih u poslednjih par meseci. Slaba vajda. Dok znoj počinje da natapa majcu, misli mi vrludaju na sve strane i počinjem da shvatam da mesecima unazad nisam čuo ništa što bi me nateralo da se zalepim za album/pesmu koja će mi trajno nešto značiti. A to ima za posledicu da me ne svrbe prsti kako bih napisao komentar, što već počinje ozbiljno da me zabrinjava.
A onda mi je sinulo.
Vrativši se koji mesec unazad, prisetio sam se da sam novi album grupe Belle & Sebastian slušao gotovo svakodnevno, barem 20-30 puta. A to je siguran znak da mi se dopao.