Једна од пре: бајаги чорба (1)

шта је нама наша борба дала: сад концерт има своју телевизију

Да не буде забуне, тог 31-VIII-2018. су свирали Бајага и Рибља Чорба, отуд наслов. Нема улазница, плаћа град, тј већ смо ми то платили. Свирка је на тргу, дођеш кад оћеш, одеш исто тако, шетња, а и Дани пива су у току, дакле у једну руку лименку у другу канона и удри (мало незгодно, фали трећа рука за цигару). Е сад сам се тек сетио зашто нисам још окачио ниједну од тих фотака: има их превише, па никако да се решим да напишем целу серију, у један чланак неће стати. Била добра берба, ето. Родила година, и кучића и свега.

А и деца су нам нешто лепа ове године… Ал’ ово је било док смо стизали, до трга има да се пређе још цела главна улица. Гравче на тавче и црни Козел, који смо стаманили успут, сам исто сфоткао, ал’ ово није кафанска серија, ово је о концерту.

Но, треба прво проћи поред агената… јер, Ђуро, ко ради у агенцији? Агенти, наравно.

Немам појма шта је агентура овде радила, ово је пешачка зона, нема саобраћаја осим пешака и понеког бицикла.

Кад се приђе тргу, може да се гледа директан пренос, боља је и слика, а и звук је нешто бољи – озвучење је било подешено за двадесетак децибела већи трг или трипут више људи са тапацираним фасадама около, па се најбоље чуло на оном крају улице… овде су напросто фалиле неке фреквенције, нешто није било уштимано. Вероватно моје уши, јер оно што сам снимио као видео има одличан звук, бољи но што смо га чули на лицу места.

Ипак, угођај је штимунг и обратно, па је највише људи ипак на самом тргу. Истина, већину заболе ћошак за сам концерт, дошли су на пиво са свирком. Они што су дошли на свирку са пивом су тамо у дубини – позорница је таман иза десне ивице ове фотке, тамо далеко.

Та времена док је било масовних скупова… ко се још сећа.

Некада давно смо се патили што нема директног преноса концерта на телевизији, или кад и има нешто, прекину због фудбала. Ево шта је нама наша борба дала: сад концерт има своју телевизију.

Кад се само сетим кад је некад свирао Статус Кво, све им је стало у један тамић. Ово је данас читав циркус, тона разних скаламерија, ево чак и светлосног тобџију имају.

Мајсторима од светла свака част, разумеју се у свој посао. Што онда мени олакшава фоткање – куд год да се окренем, светло је добро. И, зачудо, уједначене боје. Ово нису све боје ноћи, светло је бело и тачка.

Шта телевизију, концерт има и своју хитну помоћ.

Пардон. Нема. Има некакво амбуланце, жуманце, беланце, шта ли.

А онда смо најзад обратили мало пажњу и на позорницу.

(велике: прва, друга, трећа, четврта, пета, шеста и седма)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA ImageChange Image