Veća fotografija je ovde. Na fotku nisam nabasao, nego sam je lično izveo tokom jedne šetnje pre oko mesec dana. Odavno sam se kanio da uradim to. Elem, pamtim kad je čovek došao u našu kuću i od mog oca zatražio da napravi ogradu tačno po nacrtu. Ćale je rekao “sve može, jedino ne znam za to lišće”, a lik reče “Bogdan je rekao da će uraditi; imam i tačnu mustru” – i izvadi iz torbe jedan list vinove loze izveden od lima debelog dva milimetra. Bogdan je bio čovek tužne sudbine kome država nije dala da bude ono što mu je pamet dodelila, nego ono što mu je smislio palir u zatvoru, pa je postao bravar-alatničar. Pomagao je ćaletu u radionici da bi zaradio koju crkavicu preko bedne plate koju je poslodavac smeo da mu dodeli.
Ta ograda se nalazi nedaleko blokova od moje kuće i uvek dodirnem bar jedan list kad prođem; pokojni Bogdan Lazičić je bio moj veliki prijatelj.