Oni koji me dobro poznaju tvrde da imam živce k’o konopce i da malo šta može da me izbaci iz takta. Možda su u pravu: retko popizdim, ne bijem ženu & decu, sa komšijama sam ulepo… A i doktorka mi je savetovala da izbegavam stresne situacije.
Samo, ma koliko se trudio da se držim po strani neko sranje me, po pravilu, nepogrešivo pronađe.
Kako onda da ostanem miran?