Veća fotografija je ovde. Terasa na Donauturmu je raj za fotografisanje, pogotovo ako raspolažeš malčice finijom opremom, poput moje Cevuljage. U kombinaciji sa optimalnim uglom svetla, školski “sunce preko ramena”, a taj ugao je pronađen baš na ovoj fotografiji, fotka zanimljive scene mora da iskoči odlično, pa da si ne znam koliko neiskusan. Tokom obrade fotke, koja se svela na određivanje rutinskih parametara pri konverziji uz RAW formata, uhvati osma samog sebe da blenem u detalje skoro desetak minuta. Neće to tako moći, rekoh sebi tog dana, jer kontigent iz Beča koji je ušao u obradu je bio veći od 1300 fotografija; morao sam da požurim…
E, zato sad ponekad meračim ove fotke sa te terase. Polako kapiram i to zašto su giga-fotke sa tornjeva toliko popularne (sećate li se Londona u 320 GPix?). Obuzme vas neki vrag, pa ne možete da prestanete da gledate.