Večera je gotova

Jedna od neobičnijih i visoko sofisticiranih pesama i pored svoje vremešnosti odbija da ostari. I ostaje jedan od kamena temeljaca čitavog žanra.

Danas daleke 1973. godine, u mom mladalačkom životu izdešavale su se krupne stvari: počeli su da mi rastu brčići, odlučio sam da prestanem da idem u muzičku školu, dobio sam pola sata puštanja muzike u lokalnom disko klubu i, možda najvažnije, kupio adresu za poručivanje ploča iz Engleske. Oni retki koji su do tada bili provalili poručivanje ploča preko mail order servisa tu tajnu su ljubomorno čuvali, a “adresa i know-how to order” se preprodavala za cenu jednog ili dva albuma. Nimalo jeftino, ali para je tada bilo dovoljno.

Ubrzo sam od Cob Recordsa dobio katalog raspoloživih izdanja i registarski broj (649). Sudeći po tom broju, bio sam među malobrojnim srećnicima u Jugoslaviji kojima su se otvorila ta vrata.

Katalog nije bio bog zna šta, tek nekoliko listova šapirografisanog papira sa jako sitnim slovima. Za klince željne muzike bio je to zlatni rudnik pun informacija i zbog toga smo mu posvećivali veliku pažnju. Koristili smo raznobojne flomastere da bismo označili nešto važno, sanjarili o kompletnim diskografijama pojedinih izvođača i strepeli da li će nam poštari maznuti brižljivo upakovan novac u pismima koje smo slali u Ujedinjeno Kraljevstvo.

Najveći izazov je bio šta poručiti jer se nismo usuđivali da pošaljemo novca za više od par izdanja. Svoje prve narudžbe se i danas dobro sećam. Posle par nedelja iščekivanja pošiljke, pristigla su mi dva, ispostaviće se, vrlo važna albuma u mom životu: Cat Stevens – Tea for the Tillerman (1970) i Genesis – Foxtrot (1973).

O Catu Stevensu smo ponešto i znali u to vreme, dok je oko grupe Genesis vladala prava misterija. U Kragujevcu su se u to vreme slušali hard rock i psihodelija, pa niko živ nije bio zainteresovan da gubi vreme na slušanje “tamo nekih cirkuzanata”, kako je Genesis opisao jedan od upućenijih diskofila.

Sem mene. Smile with tongue out

Foxtrot me je osvojio na prepad i zauvek je ostao jedan od omiljenih albuma u mojoj velikoj diskoteci. Iako je sve na albumu zvučalo prilično čudno za to vreme, izdržao je višedecenijsku probu: zanimljiv je za slušanje i dan danas. Genesis su se na njemu pokazali kao potentan i usviran bend koji sa lakoćom i bez ikakvih zastajkivanja vozi kroz povremeno vrlo komplikovanu muziku. Kritika je albumom bila očarana, a ni publika nije ostala ravnodušna. Bilo je to ponajviše zahvaljujući Peteru Gabrielu za koga su se, sa razlogom, zalepili mediji. Njegov scenski izgled je bio neuobičajen (raznovrsni kostimi koje je menjao tokom koncerta, čudno izbrijan prednji deo temena u obliku trougla, jaka šminka…), a sugestivni vokal je samo pojačavao utisak probijajući se kroz teško razumljive, bajkovite tekstove kojima je bilo teško utvrditi pravo značenje.

Genesis – Foxtrot (1973).
Genesis – Foxtrot (1973). Ovim albumom, Genesis je ušao direktno u prvu ligu progresivnog rocka na Ostrvu, što je bila gotovo nemoguća misija u to vreme. Podsetimo se samo šta se sve objavljivalo te godine; biti uspešan u takvoj konkurenciji je imalo znatnu težinu.

Pesme sa ovog albuma “Watcher of the Skies” i “Get Em Out on Friday” postale odmah su standardi na koncertima. Najintrigantnija pesma je ostala ona najduža (23 minuta), “Supper’s Ready“, koja zauzima gotovo celu B stranu.

To delo treba posmatrati kao svitu koja se sastoji iz sedam delova, koji su bili prepleteni na neočekivane načine. Muzika se ne odvija pravolinijski, tempo se često iznenada menja. Ako se budete upustili u praćenje teksta, verujem da ćete se ubrzo osetiti izgubljenim. Oni koji su imali sreću da gledaju promotivnu turneju Foxtrota svedoče da su uz karte dobijali i odštampane tekstove, kao u operi, kako bi lakše pratili koncert. Ni sami muzičari nisu bili jednoglasni kada je reč o ovom opusu – Tony Banks i Peter Gabriel su bili ushićeni (prvi je napisao veći deo muzike, drugi skoro sve tekstove), dok je Steve Hackett bio prilično skeptičan i smatrao da ovako duga pesma neće obodriti prodaju albuma. Kruži legenda da je izdavač Tony Stratton-Smith, kada je prvi put čuo snimak Večere, ovako prokomentarisao pesmu: “Izvinite momci, utakmica je završena, ugovor vam je otkazan, javiće vam se naši advokati…”

Šta god da se dešavalo tih dana, srećno se završilo, a monumentalno delo se našlo na albumu. Foxtrot danas publika i kritika tretiraju kao remek-delo. Mada se odavno udaljio od opusa svoje matične grupe, Gabriel tvrdi da ovu pesmu i danas mnogo voli, te da bi je rado izvodio, samo kada bi članovi njegovog pratećeg benda hteli da je nauče. A oni se i dalje opiru jer je po njihovom mišljenju previše komplikovana za izvođenje uživo.

Steve Hackett je najavio novu turneju za ovu godinu. Zvaće se Steve Hackett Genesis Revisited – Foxtrot at Fifty. Hot smile

Leave a Reply

Your email address will not be published.

CAPTCHA ImageChange Image