Onomad, dok sam preslušavao pristigle novitete, prekide me moj ženski potomak rečima:
– Ćale, odavno te nisam videla tako uspaljenog. Šta to slušaš?
– Ništa što bi moglo tebe da zanima, ovaj čovek je samo tri godine mlađi od tvog dede…
Gledala je u mene zapanjeno.
Briga svakog roditelja je da detetu razjasni nedoumice, pa sam počeo da raspredam dobro poznatu priču: da je grupa Mott the Hoople stekla verno sledbeništvo još od objavljivanja svog debitantskog albuma. Kako ih diskografska idustrija nije podržavala na najbolji mogući način, ali ih je publika obožavala zahvaljujući fenomenalnim nastupima na kojima je letelo perje na sve strane, a uši otpadale…
I da ih je voleo i poštovao David Bowie, koji im je napisao najveći hit ne bi li ih izvukao iz začaranog, gubitničkog kruga…
Posle te kratke lekcije, novi album Iana Huntera, lidera pomenute grupe, ćerka i ja smo morali zajednički da poslušamo, od početka do kraja.
Ian Hunter je, negde sredinom sedamdesetih, počeo da objavljuje i solo albume. Do sada ih se nakupilo podosta, a redom su izuzetno dobri i prijemčivi za slušanje, jer Hunter se nikada nije upuštao u neko eksperimentisanje. Inspiraciju je nalazio u klasičnoj rok mitologiji koja se bazira na otkačenim junacima, ženama, alkoholu, životnim gubitnicima ili propalim ljubavima. To je bio zlatni rudnik iz koga je kopao vinjete koje je uključivao u svoje pesme, nadajući se da će svaki slušalac moći da se prepozna barem u deliću neke.
Novi Hunterov album se zove Defiance Part 1 (2023). Kada neko nazove album “Prkos”, odmah se zapitate o čemu on to… Računajući, s obzirom na autorovo doba (84 godine), da je u pitanju otpor predaji, ma koliko da si star. No, pokazalo se pažljivim slušanjem muzike i tekstova da se Hunter s godinama ni za mrvicu nije promenio. Još uvek je i te kako svestan sveta koji ga okružuje i ima šta da prokomentariše na tu temu. I to vrlo pametno i suptilno.
Neverovatna ekipa koja ga je pratila na snimanju (Robert Trujillo, Slash, Ringo Starr, Mike Campbell, Johnny Depp, Jeff Beck, Todd Rundgren, Joe Elliot, Taylor Hawkins, Billy Bob Thornton, Billy F. Gibbons, Waddy Wachtel…) nije tu da bi se obezbedila velika medijska pažnja i pojačao marketinški domet samog albuma, već zbog nesumnjivog dubokog poštovanja i iskrenog prijateljstva. Tako da ovaj album nije nostalgično putovanje velikih muzičara u zajedničkom čamcu koji lamentiraju o prošlosti, već uživanje u interpretaciji deset novih pesama velikog autora koji je još uvek relevantan i iznenađujuće žustar…
Kao što verovatno vać znate, Gernika je jedna od najpoznatijih slika Pabla Picasa, jednog od najvećih umetnika XX veka. Ujedno, jedna i od najpoznatijih slika sa antiratnom porukom. No, Hunter je ovde stavlja u kontekst savremenih događaja.
These are dangerous times for thinkin’
I’m a stranger in a strange land
If you think for yourself, you’re a traitor
It’s like walking on quicksand>
So I work in the shadows of uncertainty
Waiting for that knock at the door
When a go ligher says, “Is this your idea?”
I say “No, I thought it was yours”
Just a drum off track, I went all the way back
The Minotaur
When I painted Guernica
Kako se ovaj album zove Defiance Part 1, logično je očekivati da ovo nije poslednji zov na koji se Hunteru treba odazvati. Kao što i sam reče: “Ostalo mi je malo vremena, ali još uvek imam šta da kažem.”
Čekamo nastavak…
