Prvo na šta se pomisli posle slušanja albuma Barton Hollow (2011) je organska povezanost članova grupe The Civil Wars. Joy Williams i John Paul White mora da su bili u nekoj vezi, jer sve što se čuje na snimcima govori u prilog tome. Njihov jednostavni i svedeni folk pop naprosto klizi iz pesme u pesmu, slaganje glasova je savršeno, a emocionalni doživljaj je jak. Nešto poput saradnje Glena Hansarda i Markete Iglove, ali sam malo manje neobuzdane strasti i produkcijski bolje umiveno.
No, utisak zna da zavara.
No, ovde se ne radi o početnicima. Joy Williams je sa 17 godina već imala ugovor u džepu, a do susreta sa Whiteom uspela je da snimi četiri solo albuma i nekoliko singlova. Našli su se sasvim slučajno 2008. godine u Nešvilu, gde se odvijala jedna od brojnih songwriterskih radionica karakteristična po tome da su se parovi za zajedničko pisanje pesama određivali nasumično. Nije im bilo potrebno mnogo vremena da shvate da imaju slične afinitete i da im zajednički rad savršeno dobro ide.
Naprosto su “kliknuli“…
Za nekoliko godina uspeli su da snime dva odlična albuma, pokupe četiri Grammyja, još ponešto drugih nagrada – i da se na kraju mirno raziđu.
“20 Years” je prva pesma na koju natrčite na njihovom debitantskom albumu. Kratka je, ima samo tri strofe i donosi naizgled jednostavnu priču o odrastanju. Zvanični video, izabran posle takmičenja, prati narativ pesme i smešten je u Južnu Afriku, jer su autori odatle. Asocijacija na aparthejd je očigledna – u to vreme mnogi Južnoafrikanci su bili priseljeni da napuste svoje porodice kako bi zaradili za elementarno preživljavanje, pa nije bilo neuobičajeno da ta razdvojenost potraje i više godina. U tom slučaju, očevi su definitivno bili uskraćeni za period odrastanja sopstvene dece.
White je nagovestio da je pesma vezana za neku porodičnu tajnu. Iz ono malo informacija koje se mogu pronaći o njemu, interesantna je ona koja govori o tome da živi sa ženom i troje od četvoro dece, pa prvo što posle toga padne na pamet je da je jedno od njih negde van porodice. Možda je sa posebnim potrebama i smešteno u neku od ustanova koje se brinu o ovakvim slučajevima. Ako je ovo tačno, sama pesma dobija sasvim drugu konotaciju…
U međuvremenu, Williamsova je sarađivala sa Chrisom Cornellom i Mattom Beringerom, a počela je i da glumi. White je u još boljem društvu (EmmyLou Harris, Rodney Crowell, Rosanne Cash).
Siguran sam da od njih u budućnosti možemo da očekujemo još dobre muzike.