Sedamdesete su za grupu Fleetwood Mac počele traumatično. Peter Green, ključna kreativna figura grupe i vanserijski gitarista, posle lošeg LSD tripa upašće u stanje iz koga se nikada neće povratiti. Gitaristi Danny Kirwan i Jeremy Spencer su pokušali da zakrpe rupe sve do trenutka kada je Kirwan “otišao da kupi novine” i nestao. Mogu samo da naslutim kakva je panika nastala u grupi.
E, sada slušamo samo naslovnu numeru, a vi posle iskoristite priliku da čujete ceo album. Nego, da nastavimo.
U leto 1971. godine grupa je napravila veliku audiciju za novog gitaristu. Nisu ga pronašli, pa ih je prijateljica uputila na svog školskog drugara Boba Welcha. Harizmatični Welch ih je toliko oduševio svojom pojavom da su ga primili u grupu – a da nisu održali zajedničku probu niti ga čuli kako svira.
Već u septembru izdali su album Future Games (1971) koji se razlikovao od svega prethodnog što su do tada snimili. Pored Welcha, u stalnoj postavi se nalazila i Christine McVie čija balada “Show Me a Smile” je možda i najbolja pesma na albumu. Očigledan je zaokret od bluza ka u to vreme popularnom kalifornijskom zvuku, koji je vukao ka mekšim, melodičnijim i atmosferičnijim pesmama.
Fleetwood Mac su ušli su period tranzicije i traženja koji mnogi smatraju izgubljenim godinama. Ne bih se složio sa takvima: na albumima sa Welchom u postavi ima odličnih pesama. Ako ništa drugo, najzad su osvojili američki FM radio i tako počeli da osvajaju najveće tržište na svetu.
Naslovna pesma sa ovog albuma svakako bi se mogla svrstati u “velike, izgubljene pesme” . Izgubljene pre svega zbog trajanja od osam minuta, pa zbog toga nimalo pogodne za emitovanje na radiju. U njoj Welch već pokazuje svoj raskošni autorski talenat ulazeći u mistične, duhovne teme; tu mračnu stazu će, inače, i kasnije istraživati, pazeći da sve ostane nekako nejasno. Naratorova partnerka ima nekakav strah od budućnosti, a on joj sugeriše da svi mi imamo neki unutrašnji glas/intuiciju koji će nam pomoći da odaberemo pravi put…
Welch će kasnije ovu pesmu snimiti za svoj solo album. Skraćena i prilagođena radio friendly zvuku, izgubila je polet i lepršavost kakvu je inicijalno imala.
Već 1975. godine Fleetwood Mac će istoimenim albumom čvrsto stati na noge, osvojiti Ameriku u velikom stilu i uleteti u velike arene. O tom delu njihove karijere već smo pisali u više navrata.