Ako ostavimo muziku po strani i zagledamo se u prvih deset godina karijere The Rolling Stonesa, lako možemo da konstatujemo kako su bili vrlo “nestašni”. Mick Jagger i Keith Richards su rano shvatili da je pažnja medija dobra stvar za karijeru, pa je svesna ili nesvesna proizvodnja skandala postala opšte mesto u njihovim životima.
Moglo im se.
Početak sedamdesetih je za Stonese bio pun problema. Bili su na meti poreznika zbog utaje, a turneje su morale da budu brižljivo organizovane jer su u više zemalja bile podignute optužnice protiv Jaggera i Richardsa zbog posedovanja narkotika. Pride, kružile su glasine da je Richardsovo zdravstveno stanje jako loše i da mu život visi o koncu – njegova ovisnost od heroinu postala je javna.
U to vreme, mlađani Nils Lofgren jedva da je prebacio dvadesetu. No, već je imao reputaciju kao ozbiljan muzičar, koji je sa 17 godina zasvirao gitaru i klavir na antologijskom albumu Neila Younga After the Gold Rush (1970) i sa gazdom razvio veoma prisan odnos. A tokom turneje koja je promovisala album Tonight’s the Night (1975), bili su zajedno i u Engleskoj.
Za mladog Lofgrena to je verovatno izgledalo kao put u Diznilend.
Bili su okruženi pažnjom i ljudima iz muzičkog sveta, a jedna od glavnih tema na sedeljkama je bilo zdravstveno stanje Keitha Richardsa. Kao njegov veliki poštovalac, Lofgren se i sam zabrinuo, a sve te tadašnje misli je pretočio u pesmu.
“Keith Don’t Go” je apel zabrinutog obožavaoca da Richards malo povede računa o sebi, jer ako to ne uradi, svima će nedostajati.
We miss our father Jimi, it’s hard to breathe with that loss
But I still got you brother, don’t nail yourself to a cross
I watch you lead the pack, you put the drive into my soul
You bring a message to millions, says Keith don’t go
Pesma je završila na fenomenalnom debitantskom albumu Nils Lofgren (1975), a vremenom je postala jedna od najpoznatijih iz Nilsovog repertoara. Nils je obavezno svira na svakom koncertu, a odlično zvuči i kao čista akustika.
Tako je uvek sa velikim pesmama.
U međuvremenu, Lofgren je izrastao u jednog od najboljih gitarista svih vremena, što se može proveriti na brojnim solo albumima koji su praznik za uši. Praktično je stalno zaposlen kod Brucea Springsteena i Neila Younga, pa se njegovo umeće može proveriti i na njihovim snimcima.
Ah, da… Keith Richards je i danas na nogama i još uvek ispaljuje ubitačne rifove. 