Arhiva po ključnom pojmu: muzika za popodne

Zauvek ću te voleti

Uvek kada se setim Whitney Houston spopadne me neka muka. Sudbina se gadno poigrala sa tom talentovanom & lepom ženom. Kao i sa mnom. S. je bila pljunuta Whitney, samo joj se boja kože razlikovala. Čak je i fantastično pevala. Iza Whitney su ostale antologijske pesme, a iza S. i mene – ništa. I da priča ne bi otišla na stranu propalih ljubavi i utopila se u patetici, da se pozabavimo današnjom pesmom.… Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
2 komentara

Ljubav preko žice

Čini mi se da sam već pominjao moj prvi susret sa Zappom. Taj trenutak je bio tako traumatičan da sam ga posle toga godinama izbegavao. No, to nije jedini slučaj. Još jednom mi se omaklo, iako su se svi znaci upozorenja nalazili na samom omotu. Ne sećam se više ko je nabavio album grupe Atilla. Sa omota su gledala dva blentava lika obučena u srednjovekovne oklope, valjda da asociraju na najvećeg osvajača svih vremena, a jedan od njih, onaj buljavi, imao je frizuru kao je došao sa francuskog dvora iz perioda vladavine dinastije Lujeva. Ko god da je pravio omot, … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Nabujala reka

Pre par dana sam pričao o seriji koja me je oborila s nogu i muzici koja je korišćena kao naslovna tema. Kako su epizode odmicale, utisak se samo pojačavao. A ja sam sve više uživao u fenomenalnom izboru muzike koja je pratila događaje na ekranu. Najzad, nije za džabe T-Bone Burnett ono što jeste – majstor da ukomponuje kvalitetnu muziku raznih žanrova u savršenu celinu, koja teče kao reka. Iznenađenje je, neočekivano, došlo na kraju.… Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Daleko od bombi

Već sam pominjao da sam jedan deo života proveo radeći u disko klubovima. Ne ponosim se nešto time da bih tu epizodu stavio u CV, ali nije bilo ni loše. Lova je bila sasvim solidna & neoporezovana, isplaćivala se na vreme, a riba je bilo koliko ti duša ište. Ako zanemarimo tradicionalno zagušljive prostorije koje su smrdele na duvanski dim, alkohol & znoj, moj najveći problem je bila muzika koju sam morao da puštam. Trebalo je izdržati svakodnevno udaranje jednoličnog ritma u mozak. Jedva sam čekao fajront, da pristignu dežurni alkosi i zamole me da na kraju pustim nešto od … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

U zabiti

Zove me Vule pre neki dan… – Jesi li gledao seriju? – Koju? – Ono što sam ti doneo prošle nedelje. – A, True Detective… – Moraš! Kada mi on kaže da moram, to znači da je nešto jako dobro. Glavnu zvrčku ostavio je za sam kraj razgovora.… Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Tvoje slike

I’ve been looking so long at these pictures of you That I almost believe that they’re real I’ve been living so long with my pictures of you That I almost believe that the pictures are all I can feel Kako prolazi vreme, zaboravljamo. Svakog dana nam jedna nova sitnica iščezne iz sećanja. Prvo je to tačan raspored mladeža na leđima, onaj koji sam tako pomno pratio putujući do nekih samo meni znanih odredišta. Zatim pokret kojim zabacuje svoju dugu crnu kosu. Zubić koji nedostaje gore desno… ili beše levo? Ipak desno. Pogled olakšanja ka mobilnom sokoćalu na kojem… Nastavite sa … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Teška vremena

Noć je dobro odmakla. Još sam budan. I još zadovoljno predem, što mi se retko dešava. Stigao sam da napišem prilog i neću da mislim o sutrašnjem danu. Ni o novom tekstu. Red je da se opustim i častim sebe. To sa opuštanjem ne ide uvek kako bih hteo, pa rešim da pogledam neki od mnogobrojnih filmova koji mesecima čame čekajući da ih pustim. Odlučim se za Stand Up Guys, sve rečunajući da neće valjda Pacino & Walken da me zajebu. Nisu oni, režiser je to uradio.  Dok raspremam krevet za spavanje, kreće špica sa onima koji su dali pare … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Čokolada

U vreme priprema prvog globalnog koncerta Live Aid jula 1985. godine, organizatori su imali sjajnu ideju. Predložili su Micku Jaggeru i Davidu Bowieu da upriliče zajednički nastup kakav do tada nije viđen na pozornicama: jedan od njih je trebalo da bude u Londonu, a drugi u Americi i da zajednički izvedu neku pesmu. Ideja je propala jer tehnički nikako nije mogla da se izvede sinhronizacija zbog kašnjenja signala. Umesto toga, ostao nam je zajednički singl & promotivni spot. Izbor pesme nije bio senzacija. Odabrana je Dancing in the Street, što beše prvi hit za grupu Martha & The Vandellas (1964) … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar