Фала лепо

Одем тако до клуба, и наравно да промашим. Није у тринаест сати, него тринаестог у петнаест. Ал’ добро, бар мало да мрднем од куће. Град је одустао од наплате паркирања по сокацима – има два-три велика паркинга довољно близу центра, а ко воли да се учачкава ближе, нек му је са срећом. Ал’ субота је, испред суда нема никог, има места, а и леп је поглед.

И гле, табла.

гле, табла

А лепо су је посадили… поздрав од тзв. “Европе”, која пати. Пати од маније да је тај буџак Европе исто што и цела Европа, и да су они позвани да уреде остатак континента на своју слику и прилику. Колико већ слушамо њихове штапове и нешто мало шаргарепе, штапови подужи а шаргарепе нешто танке и… чегбре, зар ми немамо шаргарепе? Шта онда једу наши зечеви?

Да видимо шта каже на тој табли. Градимо стазу и паркинг испред суда. Хм. Та стаза, то ће бити ово што пролази испод моста.

пази, стаза

Прво, текст на енглеском је већи и уочљивији од текста на српском. Друго, колор шема плаво-на-сивом је већ офуцана, чак и један Волмарт и педесет перионица, аутосервиса, тораба, патика и не знам ни ја већ чега терају ту шему, дакле чека нас још истог до умерено истијег. Треће, текст на енглеском је свуда изнад текста на српском (покушајте то у Квебеку и спремите паре за казну). Четврто, ово је типска табла, јер она бајаги мапа улица у позадини (такође видљивија од текста на српском) нема везе са Зрењанином. У гајбу пива да не могу да нађу две окретаљке на два суседна трга са пет, односно седам, улица било где у граду. Да поглавље о читању дизајна завршим са два плусића: 1) ставили су стари грб града, са успоменама на индустрију, сунце и пољопривреду, а не стари стари грб са неком крилатом гологузом дечурлијом; 2) графитописци знају које ружне површине треба украсити.

А шта каже у тексту? “Радови на овом објекту су заједнички финансирани од…” (светлосиво на плавом), јер би неко био стрељан кад би писало “Радове заједнички финансирају…”. А “Лепша Србија је пројекат … којим се остварује привремено запошљавање”. Дакле, да заборавимо на било какав развој, улагања, производњу, било шта трајно. Имамо пројекат, а пројекти, јелда, постоје само тамо где постоје, и трају докле трају. Привремено су запослена четири физикалца који су ређали коцке, или, ајде, нека грађевинска фирма која нема друга посла јер се више не гради као некад.

И добили смо оно што нам је жестоко недостајало: тротоар и осам места за паркирање. Ајде, нека буде десет. На том месту се раније паркирало по туце кола, ал’ делом на травњак, што се толерисало – где ћеш се безвезно паркирати ако не испред суда? А тротоар… овако је изгледао 1972:

пази, опет стаза

Јесте, ограда је била предратна, стаза је била од обичних бетонских плоча ливених на лицу места, испод моста су висиле фронцле од некаквих покиданих цеви (банатски: цева или цевова, зависи кога питате), али је могло сербез да се прође скроз до пешачког моста без да се угази у нешто. Оно, можда је могло и боље, да смо имали слободно тржиште. Да смо могли да извеземо у тадашњу ЕЗ колико смо имали муштерија, а не колико кашичица нам доделе. Могли смо и касније, да су нашли оне паре што је Слоба изнео, а они их после обећавали Динкићу само да скинемо Слобу.

Виђао сам овакве табле на неким оронулим зградама – на некој школи у Суботици, на нечем у Сегедину, у Нишу… Била је оваква табла и кад су ми лане асфалтирали улицу, опет је то неко финансирао. Знате шта, господо ЕЗовци, ми смо тај асфалт платили још 1986. Уместо да нам правите оно што смо већ имали, и поклањате оно што смо већ платили, како би било да мало…