Tag: politika

Rani upozoravajući znakovi fašizma

Od svog nastajanja do danas, pa i dalje koliko god bude postojala, Suština pasijansa se ponosi činjenicom da nikad nije povlađivala čitaocima niti je ikada zahtevala od njih da zauzmu bilo kakav stav koji je naklonjen nekome ili protiv nekoga. Štaviše, nalazimo da je važno da svako dođe do sopstvenog mišljenja koje je sposoban da argumentuje i brani ako je potrebno. Važno je i zato što samo tako izgrađeno mišljenje ima težinu odgovornosti za društvo u kojem živimo.

Repetitio est mater studiorum – ponavljanje je majka učenja, rečenica je koju nauči svako na prvom času latinskog jezika. Ova sentenca je aktuelna u svim dobima i svim prilikama, ne postoji loš primer da se kao pouka uputi svakome. Ponavljanje kao podsećanje je nužan čin koji sprečava zlu da naraste preko mere.

Zato ćemo vas podsetiti na pokazatelje u društvu koji nedvosmisleno upućuju na rađanje tendencija koje su u istoriji dokazane kao fatalne po jedno društvo.

Šta ćete vi uraditi sa tim saznanjem u danima koji su pred vama, vaša je stvar.

Šta ćete vi uraditi sa tim saznanjem u danima koji su pred vama, vaša je stvar.

Nastavite sa čitanjem… “Rani upozoravajući znakovi fašizma”

Dopustio sam da Sunce zađe

Ne dozvolite da vas uljuljkaju mekoća melodije i moć njenog autora da manipuliše toplim emocijama. Tema ove pesme nije nimalo ugodna.

Vlasnik ovoga bloga i ja smo odavno poštovaoci i obožavatelji života i dela Elvisa Costella. U to ste mogli da se uverite u više navrata, pa je potpuno normalno da mu se vraćamo s vremena na vreme. Nezavisno od nas, Allmusic, koji želi da bude referenca, zaključio je da je Costello “The most evocative, innovative, and gifted songwriter since Bob Dylan, with songs that offer highly personal takes on love and politics.”

Valjda je sada sve jasno. Hot smile

Nastavite sa čitanjem… “Dopustio sam da Sunce zađe”

Dobro veče, gospodine Valdhajm

Ako je bio spreman da rečima povređuje prijatelje, zamislite šta je ovaj čovek tek bio spreman da uradi ljudima koje otvoreno mrzi.

Kada sam bio mali, puno sam slušao o grupi The Velvet Underground. Stariji pametni i knjiški ljudi sa kojima sam u to vreme stolovao u kafani su ispredali zanimljive priče o njihovom stvaralaštvu. Uspeo sam da se dokopam i njihovog dvostrukog vinila koji je predstavljao presek njihove karijere i… Ništa se nije desilo. Niti mi je u to vreme prijao zvuk same grupe, niti pevanje koje je više bilo nalik recitovanju, niti sam mogao na tada slabom engleskom da prokužim reference i jezičke vratolomije u pesmama koje je Lou Reed ispaljivao.

Bilo mi je potrebno vreme da odrastem.

Nastavite sa čitanjem… “Dobro veče, gospodine Valdhajm”

Beleške iz Jocine garaže

Kako čovek može da prođe pri susretu sa ogromnim opusom nekog ko je pevao o stvarima o kojima drugi nisu imali muda ni da šapuću?

Juče se navršilo četvrt stoleća, prokletih 25 godina kako je Frank Zappa otišao na Neko Bolje Mesto i ostavio nas u totalnom rasulu. I zbilja, kad gledaš šta je sve otišlo u vražju mater sa ovom civilizacijom od tog vremena, nije lako da podneseš sve to. Od globalnog otopljenja kojeg su u to vreme bili svesni samo pojedini naučnici koje niko, kao ni sad, nije hteo da sluša, preko silnih prirodnih, ekonomskih i političkih kataklizmi, pa do godine nastanka world wide weba, tehničkog entiteta čija veličanstvena ideja o hitroj raspoloživosti planetarnog kompendijuma znanja morala da ustupi mesto video klipovima kučića i mačića, te “nećete verovati šta se zatim desilo” informacijama o tome sa čijim bratom od tetke je koja plastificirana drombulja upražnjavala analni seks ispred kioska za kokice u Diznilendu.

Šta mislite, šta bi Frank Zappa danas imao da kaže na sve to?

Nastavite sa čitanjem… “Beleške iz Jocine garaže”

Iz rektangularnog nazad u 3D

Inokosni organ Suštine pasijansa je odlučio da sprovede svoju popravku u delo: nastavljamo sa veseljem. Ono jes’ da će to veselje ozvučiti gothic master, ali ne mo’š sve postići. Uostalom, ne možemo da pravimo kič-zabave samo zato što je prošla frka; mi ovde uvek pričamo kako je bilo i nema vam spasa.

Brod koji je spasio onog nesrećnika
Kažu da se Robinzon Kruso spasao kad je naišao ovaj brod.

E sad, kao, neko je pokupio one kapute i cipele što smo poizbacivali iz aviona, pa sad hoće da nam ih proda. A mi kao fini, pa sve hodamo na prstima, ne priznajući da nam zebu noge.

(Zima dolazi. Ne znaš ti ništa, Jovane Snežni.)

Iz perpendikularnog u rektangularno

Problemi koje smo trpeli tokom nekoliko dana navodno su rešeni.

Međutim, ništa nije sigurno. Problem je u tome što je avion poleteo, a onda je objavljeno da je preopterećen i od putnika se traži da skinu kapute i izuju cipele, a potom sve to izbace iz aviona. Takvo rešenje nije rešenje, pa smo skeptični.

U ravnoteži je spas.

Marfološke koordinate su u okviru podrazumevanih vrednosti, pa nemamo o čemu da brinemo, osim što opstaje SNAFU. Zbog toga, prisilna pauza se produžava tokom današnjeg dana.

Izvinjavamo se zbog smetnji.

Problem veoma perpendikularne prirode

Imamo malih (?) problema sa performansama servera na kojem radi naš blog. Šta ćete: serveri ne umeju da čitaju između redova.

Jebigica.

Prinuđeni smo da napravimo pauzu dok se problem ne otkloni.

Izvinjavamo se zbog smetnji.

Zapravo, sve je u redu

You thought it was a joke
And so you laughed
You laughed when I said
That losing you would make me flip my lid

U zemlji u kojoj se za kulise za rijaliti daje više nego za školstvo i zdravstvo zajedno, a pritom nema nikog da sabere milion negodujućih glasova u jedan veliki glas, neumitno je da pomislite ko je u pravu, a koga zabole patka, šta je merilo obrazovanja, a šta merilo zdravlja.

Kvaka 22: morate tvrditi da ste ludi da biste dokazali da ste normalni. Ali ako ste normalni, onda se ne možete pozivati na ludilo.

Nastavite sa čitanjem… “Zapravo, sve je u redu”