Steven Spielberg se dao u potragu za glumcem koji će da glumi Barracka Obamu. Dugo je tražio – a onda je skontao da mu se rešenje nalazi ispred nosa.
Čoveče: ovoliko malo je falilo da zbog ovog oprostim Spielbergu sva sranja koja je načinio u karijeri i, pogotovo, u učvršćavanju prostora za mamlaze poput onog Camerona. Ama, falila je još mrvica da pretegne na njegovu stranu.
Pa, moraćemo da se ne složimo oko Camerona. Ja takve režisere shvatam i poštujem kao tehničare. I Spielberg ima toga u sebi, a pored toga struka kaže da on (Spielberg) strahovito dobro vlada velikim prostorima (može se videti u Ratu svetova), baš kao i Nemanja K. Kada se neka tehnologija prvi put implementira u film, to obično bude cameronski emotivni plićak (videti: Ulazak voza u stanicu). Takvi tipovi nisu krivi što se do sada nije našao niko da napravi (recimo) 3D dramu, onako, da se svi gledaju po 5 minuta i da svi puše, što rekao Radovan.
U pravu si, ne slažemo se oko Camerona. I baš si mi dao dobar šlagvort kad veliš
Kada se neka tehnologija prvi put implementira u film…
jer sam pomislio upravo na to odavno: nije Cameron implementirao tehnologiju u film. On je implementirao film u tehnologiju.
Zbog toga je izlišno da govorimo o 3D dramama baš kao što je izlišno da govorimo o supersoničnom siru ili ideologiji murmuracije čvoraka.
Ima smisla to što pričaš. Film je to što jeste, nema ni napred ni nazad. Mislim, na šta bi ličilo da film nema zvuk, nego da se mora orkestar unajmiti da svira pozadinsku muziku, i da se radnja prekida da bi se napisalo šta glumci pričaju ili šta sledi dalje. Ovaj… da. 💡
А оно Камероново срањце отприлике личи на филм из прве деценије звучне технике, кад су певали макаршта и бесконачно блебетали, само да би се показали како имају звук.
Ал мајстору се мора одати признање. Није проблем играти добро с добрим картама – вештина треба да би се играло лоше са добрим картама.